Мистика ноћи, мирис палате и тишина из које се извијају приче, хиљаду и једна прича. Приче причају о Аладину, даљинама, отмицама, гусарима, преварама, љубавима, смрти… Шехерезада их прича. И сваку прекида пред зору како би је наставила следеће вечери. То значи да ће живети још један дан!
Оквирна прича ове богате збирке говори о Шехерезадиној судбини и њеној мудрости која на судбину утиче. Тачније – утиче на цара који је господар свих судбина, па и њене. И то је оно што је композитор Римски-Корсаков опевао у свити Арапске ноћи. Иако без „арабескних“ украса, оријенталних инструмената и тиркизних наноса на које „звучи“ тај, за нас тако често тајанствени, део света, Римски-Корсаков нас одводи далеко на исток и шапуће оно што, упркос толиким причама, Шехерезада није успела, или умела, или смела да каже и покаже – себе изнутра. Музика је надопунила њену префињену елоквенцију. Где речи стану – почну тонови, вишезвуци, акорди и оркестрације. И свите. Тако се, у свету испреплетаних уметности, догодило и овог пута.
Николај Андрејевич Римски-Корсаков (1844-1908), руски композитор; једно време професор на Санкт Петербуршком конзерваторијуму; супруг Надежде Николајевне Римски-Корсаков, пијанисткиње и композиторке; отац седморо деце; аутор бројних опера, оркестарских и камерних дела. Из његове наклоности према народним и бајковитим темама, настала је и свита Шехерезада – музички запис и снажно дело које језиком нота преводи свет јунакиње што на олтар ставља дар који јој је дат – причање прича.
„’Елем, чим је дошао кући, он обавести мајку о свему, па се журно повуче у своју одају, да би се осамио. И он узе чаробну лампу, па је протрља као и обично и… У томе часу свога приповедања Шехерезада виде зору где се помаља, и она заћута зазорљива. АЛИ КАД НАСТАДЕ НОЋ СЕДАМСТО НОЋ СЕДАМСТО И ШЕЗДЕСЕТА она рече…'” |
Уживајте у музици коју за КУЛТ препоручује:
Тања Таубнер Гајић