Све варијације заједничког мита

Тамо где сенка нестаје, Kriyative Theatre Trust, Индија

Трећи дан интернационалног фестивала алтернативног и новог театра био је у бојама и атмосфери Индије, што је за све присутне представљало аутентичан пример новог и далеког, у позоришном и културолошком смислу. У Културном центру у Новом Саду одржана је представа Тамо где сенка нестаје у извођењу позоришне трупе Kriyative Theatre Trust. Сједињеност културних идентитета и језика наговештен је и дубоко мотивисан учествовањем српског глумца Кристијана Ал Дроубија, чије је учествовање у овој представи донело дубоку смисаону национално-митолошко-политичку везу позоришта из Индије и Србије.

Вишеслојном интерпретацијом епске приче овај театар нам је представио транскултурно истраживање које је по својој форми потпуно одговарајуће садржају које сведочи о другом и другачијем с позиција промишљене и аутентичне интеркултуралности. Далека колоритна култура представљена је разиграним и искреним извођењем четири глумца: Лакшми Чандрашекар, Прити Барадваџ, Кристијан Ал Дрoуби, Винаја Чандра, док ауторски део потписује Шрикант Рао. У оквиру далеке религије и културе, исприповедан је наратив о схватању епа, о варијацијама у различитим националним читањима, о позоришту као заједничкој и не много различитој културолошкој неопходности. Овакав однос између ове две земље, па самим тим и између позоришних традиција, нарочито је занимљиво тумачити из имаголошке перспективе, представљајући много комплекснији и сложенији проблем  од онога што овај текст може пружити.

Париз 19. века попут других делова Европе је чезнуо за моралним и културолошким ослобођењем, замишљао је Индију као бројну земљу „краљевства факира, аскета, махараџа и тигрова, земљу богатих палата и пагода и домовину бајадера“. Само спомињање Индије и њихових божанстава изазивало је пометњу и талас мистификовања и тајанства. Коришћењем ритуалних маски у неким деловима перформанса ова четворочлана позоришна трупа успела је да предочи, кроз призму сопствених обичаја, мит који је свим културама познат и заједнички, тиме показавши да је потреба за другачијим присутна и привлачна и данас. Ова представа је изазвала врло позитивне реакције гледалаца због специфичне духовно-амбијенталне приказаности индијске културе (не само будистичких струја, већ су јасни трагови и староегипатских учења, као и трагови хришћанства).

Амбасадорка Индије у Београду, Narinder Čauhan, са глумцима представе “Тамо где сенка нестаје”. Фотографисао: Бранислав Лучић

Бавећи се јужноазијским епом о Баш Челику, показано је које су сличности а које разлике између наше и њихове верзије приче – и тиме је предочена тема која заслужује темељну научну кутуролошко-језичку студију, која би, ослањајући се на до сада извршене, представљала интересантан претекст оваквим темама. Митска прича о Баш Челику као полазиште послужило је за тематизовање различитих тема: од културо-политичких питања (јасних алузија на Вође), преиспитивање прошлости и садашњости, веровања, патриотизма, окова патријархата и разлика међу народима. Упркос бројности приказаних тема, чини се да је једна од основних преокупација овог театра била позиција жене у култури и патријархалном свету Индије, однос између оца и ћерке, мужа и жене.

Фрагменти ове представе спроведени су у маниру „позоришта у позоришту“ представљајући интензивну игру преплитања прошлих и садашњих поступака, приватних прича и позоришних текстова, као и однос између традиционалистичког поимања позоришне уметности представника позоришта из Индије и потрагу за алтернативним елементима глумца из Србије. Кристијан Ал Дроуби, у једном тренутку, специфично играчко-говорним начином укратко препричава познату причу о Баш Челику, што у неким тренуцима делује и комично. Kriyative Theatre Trust истиче се и по чињеници да су сви текстове које изводе, па и Тамо где сенка нестаје, настали као резултат заједничког рада групе. Овај комад биће представљен и у другим градовима у Србији, најпре у Београду 1. јула у оквиру БЕЛЕФ-а.

Ауторка: Милена Кулић 

Scroll To Top