Сумаватра

Сад смо неизбечни, млаки и нежни
Не мислимо: како су тихи, неизбежни
Врхови Морала.

Охрабри ли нас какав бедни стих
Што га испљунусмо једно вече
И не знамо да ли га ико икада
Поново у сјају рече

По једна мржња, вече, у домовини
Зглобове и језик нам увија, све тешње
Бескрајном нетрпељивошћу стидних бора
Из којих ниче црна кора
Као из крила туђег, чежње.

Снивамо дању и кријемо лице драго
На песников Месец са запетим луком.
Не милујемо ни ближњега свога,
Већ га даривамо, муком.

Ауторка: Горица Радмиловић 

View Comments (2)
    • Стварање у непрекидном дијалогу са традицијом, оцењивање и преоцењивање, вредновање и превредновање! Кретати се путем који се ствара са сваким кораком и најзад постати пут. Дијалог са традицијом није нужно њено поништавање и одбацивање. То је могућност да стварамо. Прошло у садашњем можда није могуће у својој првобитној пуноћи, али је то свакако живо присуство које се мења самим тим што се мења време у којем постоји. У супротном не би било „живо“. По први пут поново испевати песму значи сагледати је у садашњем времену и кроз сопствену поетику и схватање поезије. Метаформозе не деградирају и не уништавају традицију, само је оживљавају у савремености.

      Живимо у једном ствралачком добу. На све се стране гради. Ако има и рушења оно не долази искључиво из неког песимистичког ината већ опет из жеље да се после нешто оствари. Велики моменат који је очекивао Ниче дошао је. Он се зове: преоцењивање, поновна процена, свих вредности (Umvertung aller Werte). Не би се видела конструктивна снага овога, што се око нас збива. Данашња конструкција, стварање грађење, дух конструкције је баш у томе да се испитује материјал помоћу кога смо до сада градили. Испитује се да бисмо знали како даље да градимо. Културни живот створио је многе вредности. Данас се те вредности класификују да би се помоћу њих могло ићи даље. Хоћемо да знамо шта имамо, шта нам стоји на расположењу, каква и која средства.

Leave a Reply to admin Cancel reply

Your email address will not be published.

Scroll To Top