Стваралаштво Љубенка Звиздића

Познати новосадски песник и прозаиста, Љубенко Звиздић, подарио нам је у последњих неколико година две књиге: збирку поезије Крадљивица снова и роман Кад су анђели плакали. Оно што њега издваја и по чему је препознатљив јесте његова професија којом се бави пуних тридесет година. Како истичу, он је спортски новинар меког срца, можда једини песник ког можете чути да извештава са преноса утакмице, те је његов положај јединствен на књижевној мапи. Ретко се у овој улози, улози песника види успешан новинар, како чита стихове на књижевној вечери. Но, то му уопште не смета, напротив, да већ две деценије пише и ствара претачући свој књижевни таленат у поезију и прозу, организујући притом посећене промоције у нашем граду, земљи и региону.

Љубенко Звиздић годинама је присутан на нашој књижевној сцени, изградио је препознатљив стил негујући у поезији сентиментално-романтичарски правац, а у прози популарно-публицистички. Тај исти новинар и књижевник, објавио је сјајне књиге два различита жанра: збирку љубавне поезије и роман о приликама са краја прошлог века, проткан дирљивом љубавном причом.

Његова збирка Крадљивица снова је визуелно је интересантна јер се препознаје несвакидашњи напор и креативан приступ који је песник применио при реализацији уз помоћ тима људи. Наиме, не можемо не прокоментарисати корице књиге које су јединствене, како буквално, тако и фигуративно. Дизајн корица је уникатан, а сваки примерак књиге израђује мануфактурно. Важно је знати да корице књиге имају својеврсне минијатуре и украсе, као и да сваку израђује једна позната новосадска уметница, а примерак ове књиге чува се у Музеју књиге због своје изузетности.

Корице су спојене канапом што књизи даје дневничку димензију, што схватите када је прочитате: ово јесте дневник једног песника, проткан интимистичким исповестима. Узимајући у обзир све наведене чињенице, по корицама бих пресудила да ова књига враћа књигу на заслужено место које је она имала у средњем  веку. Као што знате, тада је свака књига била руком писана, а велики мајстори израђивали су корице.

Наслов Крадљивица снова је необичан, помало романтичарски, али и модеран уколико се сетимо овог мотива из Павићевих романа и прича. Мотив крађе и уласка у снове веома је популаран, толико да је овековечен и на филму Inception. Садржај збирке је право изненађење. На овим страницама, откривамо поезију, љубавну поезију у ужем смислу. Одабир ове теме је увек актуелан јер, како истичу, сви велики песници писали о три ствари: љубави, Богу и смрти. Стихови су римовани, проживљени и успели. Све песме су успеле, а издвојила се насловна песму, као и песма којом песник отвара збирку.

Крадљивица снова је изузетна збирка љубавне поезије, занимљивог изгледа и интересантног наслова у којој се налази песма Плава река успомена, по многима једна од најлепших љубавних песма објављених у последње две деценије, која слави љубав и жену.

Кад си отишла од мене
небо је плакало
птицама које су у тишини нестајале са хоризонта.
Само је остала плава река успомена
која је корачала ћутке крај мене и топлина руку твога загрљаја.
Остао сам сам верујући да ми се то не може десити,
у ствари, вероавао сам у тебе,
у нека осећања која само понекад извиру из срца,
и то баш онда када су најпотребнија,
кад потиру све што није добро и лепо,
кад човек лако уз њих заборавља
и креће сигуран у љубав некоме коме је јако потребан.
Често се будим,
а око мене све је празно,
тишина и тама плешу уз ритам мојих јецаја.
Волео сам де те гледам док спаваш,
док чуваш нашу љубав затворених очију
за још једно срећно сутра.
Уз тебе, она су свитала лако.
И сунце је покушавало да пре мене дође на твоју трепавицу.
Узалуд.
Умео сам бесконачно до твог осмеха
да ходам на прстима
само да те не пробудим.
Волео сам те једнако и кад сам ћутао,
кад си сумњала да мислим на неку другу
и кад сам ти говорио да без тебе не могу
бити срећан.
Лепша си ми била од анђела
за које сам чуо да постоје
и веровао да су они само твоје копије на небу.
А сад се бојим времена које не уме да застане
и које не разуме моје молитве.
Осећам, доћи ће кад најмање будем желео
и узети ми тренутке кад бих теби кренуо поново
и можда другачије
градио мост до твог срца.
А овако, само ме сећања не остављају
и плава река што у даљини траје
и подсећа на тебе
јер нестаје испод неба без птица
у времену које узалуд покушава
да ме отргне од тебе.
(Љубенко Звиздић, Плава река успомена)

Роман Кад су анђели плакали такође је књига која је вредна пажње, најпре због поучне приче која добро подвлачи одређене друштвене појаве и ступа са њима у дијалог. Стил којим је писан је пријемчив, популаран, а оно што је евидентно, јесте да су у њему коришћени готово сви облици приповедања: дескрипција, нарација, дијалог и монолог. Уочљиви су његови описи Новог Сада, топоси града из последњих деценија прошлог века, кратки и ефектни дијалози.

Писан је у трећем лицу где имамо наратора као свезнајућег приповедача који нам испреда судбину јунака који насељавају роман. Пре свега, све је у функцији представаљања једног доба, духа деценија које су иза нас, личних и колективних судбина ликова. Централна тема је љубавна прича коју пратимо током целе књиге, док се у позадини преплиће још мноштво о којима вреди размишљати.

Роман Кад су анђели плакали је једно вредно књижевно дело јер нам из прве руке пружа сведочанство о Новом Саду деведесетих година, културним, политичким и економским факторима који су утицали на формирање радње романа и карактеризације ликова. Свакако је уочљива и Звиздићева обла карактеризација ликова, где он посредством дијалога представља читаоцима најфиније нијансе и најдискретније особине јунака које нам помажу да попунимо места неодређености.

Наведене књиге Љубенка Звиздића помажу нам да разумемо живот у својој сложености, да препознамо најтананије емоције у себи, пружајући нам при том, корисна сазнања и врхунски књижевни ужитак. Искрене препоруке.

Ауторка: Марија Пргомеља

Scroll To Top