Смерница за скитнице

I

Скитница по имену Крхтина људскости особе које сретне на свом путу гледа смело и храбро у очи, не тражећи од њих да скрену поглед са ње, јер никада себи не би дозволила да се неко ко стоји насупрот ње осећа потчињеним и пораженим.
Исто тако ни она сама никада не обара поглед пред саговорником, да ли била у праву или не, јер чврсто стоји иза својих речи.
Ранац на њеним леђима је пун искрености.

Натерати некога да гледа у под док му саопштавате своја оећања, мисли и ставове једнака је реченици:
,,Ја сам господар, а ти роб!”

II

Megumi Toyosawa

Скитница по имену Крхотина људскости зна да ће нам небо судити за грешке и грехове, идиотизам, наивне одлуке, безпотребну беседу, курвањлук, узалудно трошење времена и расипање хуманости.
Крхотина људскости се плаши да ће се стубови неба срушити јер зна да наша себичност може осуду одложити и нарцисоидно, пред поротом опроста нећемо поглед оборити.
Свесна је какве смо веште варалице живота и да за нас није ништа још једна додата непонизност на листу судбоносних прекршаја.
Скитница ће бити присутна у трену стављања омче око врата да макар она за осуђеницима жали.

III

Скитница по имену Крхотина људскости не гледа на људе по ономе ко су, шта су, колико богаство имају, него какви су и шта види када им у очи погледа.
Крхотина људскости зна да када спусти поглед пред неким гледа у исто тло као и та особа наспрам ње. Када заједно подигну главе виде исте облаке и небо. Она зна да када једнога дана дође време за одлазак, њихове душе ће отићи у исти рај или пакао и тада ће само чистота њихових душа бити важна.
Крхотина људскости не моралише, не суди већ увек прихвата људе онакве какви су јер некада давно постојале су врлине.

IV

Скитница по имену Крхотина људскости никада не велича бродоломнике јер лако је бити херој док права истина на дну океана лежи.
Крхотина људскости ће увек изабрати да буде брод који тоне јер се штакора грози.
На обали издаје има их насуканих и превише.

V

Скитница по имену Крхотина људскости у гомили људи увек зна ко су јој пријатељи јер они који то нису увек сами себе уморе од својих празних прича, лажних хвалоспева, окрену се и оду.
Само они који вас поштују онакве какви сте остају и чине вашег поврења вредну скупину.
Крхотина Људскости је стрпљив колекционар.

VI

Када Скитница по имену Крхотина људскости на свом путу сретне ђавола само му намигне и продужи даље. Тиме ће га навести да застане и да се замисли шта је тај миг оком значио, док скитница својим путем за започетим послом корача даље.
Крхотина људскости зна да се зло и изненађањем може победити.
Пазите на намигивања следећи пут када пожелите да се у туђа посла мешате.
Можда ће неко пожелети само да вам каже:
,, Не тиче те се!”

VII

Скитиница по имену Крхотина људскости не бежи од непознтаог него настоји да упозна новине и и прилагоди своје погледе на свет. Она зна да су промене неминовне, оне су саставни део одрастања, живљења, сазревања и усавршавање ума и ослобађање духа.
Разумевање других бића је један од начина за издизање изнад цинизма који често прикрива страхове проузроковане сопственим жељама.

VIII

Скитница по имену Крхотина људскости увек одаје признање себи и својим поступцима, јер једино ће тако моћи да их остави за собом и у потпуности да се посвети новим изазовима.
Сваки нови решен изазов је корак ближе у боље сутра.

IX

Скитница по имену Крххотина људскости никада не одбија да пружи помоћ, али нису сви спремни да прихвате пружену руку. Она зна да је тешко признати да нисмо увек у стању да се сами носимо са ударима живота, зато она своју доброту скрива иза скромног осмеха, јер очигледне ствари нам често промакну.

X

Скитница по имену Крххотина људскости поштује и вреднује свој дом, цени то што има и никада не тежи за увећањем материјалних ствари. Оно што једно биће може да понуди другом нема цену. Поклоњено срце је уточиште од ужурбаног света и суморних лица, а негована душа је планина толеранције, узајамног пошотовања и вера да свако има своју сврху на овом свету.

XI

Скитница по имену Крхотина људскости поштује потребу двоје људи да у заједници живе, стварају нове животе, јер зна да свако има потребу да нађе свог сведока свог постојања.
Темељ једног друштва је породица, без добре основе нема стабилне грађевине.

XII

Скитница по имену Крхотина људскости увек је у потрази за блаженим стањем ума.
Само тако може на правилан начин да одржи своје тело и рационално да размишља.
Сагледавање стања објективно доноси најбржа решења и спас од лавиринта лажи у којем се у увек изгубимо вртећи се у круг.

XIII

Скитница по имену Крхотина људскости увек настоји да у свом срцу има доброте.
Доброта и добра дела су необориви аргументи када се поштовање изискује. Поштовање даје значај једном бићу, свако има потребу да остави за собом неки траг на овом свету.

XIV

Крхотина људскости зна да само уједињењем са другима може да покрене велика дела и да учини нешто више за изгубљене душе. Зато поред њене логорске ватре увек има места за друге.
Ако скиташ или још увек тражиш себе, погледај првог до себе и видећеш да ниси сам.
Довољна је једна искра да запали ватру, замисли само шта могу две.

Ауторка: Моника Тубић
Насловна фотографија: Megumi Toyosawa

Scroll To Top