Сибирски берберин Никите Михалкова

Ако би се временски календар икада прилагођавао „филмском календару” и према њему одређивао свој значај, у руској кинематографији 1998година, била би година Сибирског берберина. Већина филмских критичара ће се сложити да је један од најцењенијих и свакако смелих руских режисера и глумаца, Никита Михалков, своје прво крунско остварење достигао управо филмом Варљиво сунце, ипак филм Сибирски берберин, представља невероватан изазов и „Олимп” филмске режије и глуме како у Русији, али и шире.

Природа и лепота земље, руске земље, његове разнородности и пре свега непресушна снага простора и људи, јесу величина и наступ камере којом је Михалков успешно враћао заборављену снагу и идентитет једне земље. Сибирски берберин, био је први прави отпор нискобуџетним, претенциозним филмовима, који су један народ представљали у деградираним, измењеним околностима, са горким укусом коју је доносио мрачни свет мафије и проституције. Излазак оваквог филмског остварења на сцену 1998. представљало је идеолошки повратак снаге, културе и идеала простора, успешним оживљавањем заборављене 1885. године и хладне руске зиме у Сибиру. Ипак, иако су сами јунаци ове драме млади руски пуковник Андреј Толстој (Oleg Menshikov), и Џејн (Julia Ormond), представници различитих националности, а однос Истока и Запада очигледно јасно конфронтиран, Михалков је успео да разлику „два света” представи апострофирајући Русију и једног њеног војника, не и политичку позадину којом време тада одише.

И док се гледалац препушта невероватној природи главног јунака, младог официра Алексеја, музика која у филму прати најлепше и најтрагичније сцене, чини ову филмску магију изванвременском. Са каквом снагом духа и уметничком лакоћом прича настаје, уверите се и сами!

Scroll To Top