Сећање откључано књигом

Време испуњено обавезама често се отима и контроли и систематизацији. Узјогуни се, па неће у припремљени кош. Јучерашњи догађаји као пре две недеље да су се одиграли, а они од пре две недеље, већ на прошлогодишње личе. Отуд човек опхрван свакодневицом лако заборавља када. Но, не треба заборавити где, с ким и због чега. Има ли две седмице већ (био је петак), како смо присуствовали свечаној академији у просторијама Гимназије у Чачку, поводом 20 година рада Синдиката образовања Чачак у низу свечаности којима се прославља сто осамдесет година постојања и рада Гимназије?

У необично срдачној и гостољубивој атмосфери, за коју треба да захвалимо домаћинима и пријатељима, пре свега професорима Селаковићу и Аџићу, осим уживања у старим али и новим пријатељствима, принела се (и појела) и по нека жртва печеница. Све у славу сећања и покушаја победе над заборавом. Након надахнутих говора вредни домаћини обрадоваше нас са две нове књиге. Као бивши ученик ове школе, моја супруга Марина, од тада зачуђено открива неспознате, скоро па паралелне светове и алтернативна времена у којима битишу и бивствују људи (па и професори) о којима је мислила да зна или све или скоро све.

Често ми препричава прикупљене згоде и незгоде бивших наставника и ђака, из књиге „Кућа наше младости“, коју је приредио професор Владимир Димитријевић. Цитираћу, стога, из предговора, једног од њених омиљених предавача, о чијим чувеним часовима књижевности слушам већ 20 година, Бошка Ћаловића: „Овде можемо, ми којих има, да обманемо време које нам се све чешће смеје и да видимо своје некадашње лице, иако већ одавно у огледалу уместо свог гледамо неки туђи лик.“ Тако је професор Ћаловић поздрављао вршњаке своје генерације а тако, ето, дочекује и радознале генерације будуће на самом улазу у ову невероватну књигу. Књигу која по распону, пре свега данас скоро па непојмљивих карактера, али и по опсегу догодовштина и протоку времена пре подсећа на некакву епску фантастику, него на хронологију.

Мене је подједнако обрадовало и друго издање које покушава да сондира поноре и падове, али и да укаже на (не)достижне висине наше просвете у временима општег посртања, симптоматичног наслова „Да се не заборави“, коју је приредио професор Драган Матијевић. Професор Матијевић потрудио се да буде и језгровит и јасан у дијагнози образовних обољења у протеклих 20 година, па у предговору, између осталог, стоји: „Школе су постале Термопилски кланац народном пропадању и одсудност те битке тако је и схваћена“. Паметноме доста.

Књиге су доступан а величанствен споменик несвакидашњем прегалништву како изузетних појединаца, тако и знаменитих институција. Време као врховни судија свих ствари, поштује само ванвременска постигнућа.

Ко на леђима дивова стоји, даље види. Тако се борба кроз време преноси и траје. Из исте књиге је и објава Испробавање сандука , запис говора који сам одржао на Јавном часу у Дому културе, пред сам свршетак Великог штрајка, који ће убрзо након тога добити свој мрачни епилог. Летос ми је стари школски друг и пријатељ, тренутно на нешто дужем привременом раду у Абу Дабију, а који је опет редовно пратио наше просветне перипетије из тих бурних времена, са чуђењем говорио о томе да смо по његовим сазнањима били на добром путу да урушимо власт. Разговарали смо поред базена, где смо се случајно срели. Причао сам касније о томе првоборцима минулих окршаја. Испоставило се да је пријатељ, тренутно у туђини, био у праву. Толико смо, ето, ми овде (не)свесни своје снаге. Можда нас књиге освесте? Термопилски ратници су тада ипак повукли границу. У ери свакодневног мерења некаквих постигнућа, ово и није тако лоше за оне који су по званичним мерилима – једноставно отписани. Граница нас и даље дели од неба, али нам се небо још увек није срушило на главу.

Преостаје још да искажемо задовољство и част на примљеним захвалницама истакнутим сарадницима из Краљева: легендарном оснивачу и дугогодишњем председнику СОК-а, срчаном Жики Пешићу, као и самом Синдикату образовања Краљево.

Књига „Да се не заборави“, у издању СОЧ-а, биће представљена у среду, 25. октобра, на 62. Међународном београдском сајму књига. Председница УСПРС-а, Јасна Јанковић, позвала је Гордана Марковића, председника СОК-а, као издавача и мене као аутора, да у суботу, 28. октобра, у хали 3 на штанду УСПРС-а, промовишемо и књигу „Лаж епохе“ и да покушамо да изнесемо разлоге за тумачење школе у либералном кључу (прочитајте предговор књизи колеге Милана Јевтића). Добродошли!

Аутор: Јован Павловић 

Scroll To Top