Шара у камену

Шара у камену

Кад пребројане дане
преселим у мрачну празнину
и јефтину милост тражим
на пола пута
између овога овде
и нечега тамо
схватим да имам само Себе
окамењену

не усуђујем се да питам
шта је бесмртност, истина
шта је љубав
мени лепота из тих речи измиче
ја сам тишина између два звука
мисао коју ум напушта
ја сам револуција од куће до куће
проклетство од Земље до Неба
ја сам гласом јачим од бола
рађала време за кости из гроба
ја се враћам из дугих година смрти
где сам хватала сенке укочених војника
и лепила пушчане метке
за срца усамљених невеста

не, не усуђујем се да питам
ја сам грех у молитви
пред лицем Бога
ја сам вода у ватри
пред вратима пакла
а пред зидинама Живота
ја сам
ја сам шара у камену

Коб

Хватам белешке у етру
носим полумисао и једну песму
с којом сам била у сродству
нешто ме висинама дозива
али ме плаши и понор и пад
живот тако лако удара на живот
у најтише доба дана

као жена простог порекла
ишла сам кроз векове
а нигде нисам стигла
рођена из сопственог семена
за кости лепим крила
ућуткујем грабљивце
што празноречјем заривају ране
и упорно траже садржину смрти

озлоглашеном нејасноћом
нарушавам достојанство папира
све што ми у души ниче
ено, међу планинама вришти
погребним декорима
стежем камење све јаче
неко под корењем живи
испод земље плаче

Декоративни моменти

У мирису ветра
облачим бело
и девичанским недрима
пријањам за живот

гутљај ноћи
комад стиха
уз лако подрхтавање звука
случајно дозван тренутак
као дарежљива илузија
митских остатака

нахватам шаку ткане светлости
перо умачем у растопљено злато
осмех да ти нацртам

отвори очи
погледај
осврни се
све твоје Вечно и Заувек
претварам у Сада

Ауторка: Љиљана Стојадиновић

Scroll To Top