Санда Ристић Стојановић: Човек – Песник

ЧОВЕК – ПЕСНИК

Осенчен изговором речи смрт,

види га страст што се успиње уз

планину неба и птице.

Жар гомиле изриче

пад ноћи у његово срце.

Погледом његових сенки

владају страсни обручи живота.

Један анђео речи искрзаних

као његова песма

бруси живот и смрт.

Један демон јаше вратоломије

земље у његовом срцу.

Агонија свих наречја сенки изби

у свим опкладама његове екстазе.

ЧОВЕК – ПЕСНИК 2

У телу зебње

тетура се једначина звезде и песника и

ноћ голим рукама хвата

жар његових слика.

У телу живота

биљке сећања израсту у правцу стреле

његових речи које покрштавају

дане и ноћи

сенкама песме.

У телу апсурда

речи воле своја огледала

и бацају псима сећања

комаде песниковог живота,

комаде узлета речи,

комаде распеваног апсурда.

ПЕСНИЦИ

Песници су…

дворови уснуле инкарнације

краља и краљице што склизнуше

са лица свакаквих догађаја

у бат њихових песничких корака

по устројству цивилизације,

по адвокатима неба који

личе на птице таме.

Песници су…

двобоји двеју неприступачности који

се најдуже задржаше

на плакату жудње.

Песници…

лобања страсти хтела би

да преузме њихове песме,

из институција таме излазе

као нешколовани дописи неба

сваком стиху – птици.

Песници…

магнети њихових страсти

облаче се у пренаглашене обрисе речи.

Песници шетају између векова руковања

међусобних најтајнијих речи.

Песници…

у атомском склоништу црта их

страст рата посвећена себи.

Песници су адмирали година које никада неће доћи,

песници су адмирали догађај који ће доћи.

Љубавници претворени у слике века

рам су за заљубљене песничке археологије.

Ауторка: Санда Ристић Стојановић

Scroll To Top