Рудолф Штајнер – мистицизам или наука

Рудолф Штајнер (1861-1925) је основао Антропозофију након што се одвојио од Теозофичког друштва. Он је и оснивач Гетенум слободног Универзитета Спиритуалне науке у Дорнау, близу Базела. Антропозофија или мудрост човека, не намеће границе. Она буди и развија човекове метафизичке способности са којима допуњава знања стечена путем чула.

Штајнер је студирао математику, физику, хемију и историју на Техничком Универзитету у Бечу. Такође је посећивао предавања филозофа Роберта Цимермана и Франца Бретана на Техничком Универзитету. Завршио је докторску тезу 1891. на Универзитету у Ростоку. Наслов његове тезе је: „Основна питања епистемиологије, нарочито у односу на Фихтеову филозофију науке.“

Следећи редови су парафраза из Југословенске едиције из 1987. на Штајнерова предавања о космологији, филозофији и религији. Модерна цивилизација и њена ограничења присиљава активности људи у сфере спезијализација, на тај начин човек губи осећај са неодвојивом једниственом природом са самим собом. Сам почетак те неодвојивости је у самом језгру његове свести и његовог Ја. Ова срж је највећи принцип његовог бића и елемент који му даје то унутрашње јединство. Са овим сазнањем не само да је човек једно јединство него је баш то једниство човека рефлексија јединства Универзума. Скривена метафизичка природа модерног човека, не познаје то, нити га опажа, нити му даје име. Баш због тога Штајнерова дескрипција феномена људске природе је важна. Штајнер говори о медицини, педагогији и пољопривреди када даје обзервацију човека и света.

У овој трилогији Космоса, Филозофије и Религије јединство се осећа онда:
1. Мудрост се добија кроз нашу видовитост и кроз јасно сазнање о етарном телу
2. Човек осећа да је део Космоса где се хармонија открива у самој себи разумевајући човека као астрално биће.
3. И оно је у контакту са светом из кога долази и у који се враћа са јасним осећањем његовог хуманог Ја.
Ова трилогија може да изгледа као чиста апстракција ако видимо људску природу само у оквирима физичког тела. Стога ако желимо да објаснимо Штајнера морамо да узмемо у обзир дух као реалност.

Увећање три способности, мишљење, осећај и жељу, се дешава онда када душа одлази на три више свести: имагинарну, инспиративну и интуитивну. Имагинација, инспирација и интуиција увећавају човекову свест и човека где данас он обитава. Она се може добити када јачамо свест и када из физичког тела пређемо у свет духа.
Као што знамо из историје филозофије ту су примери овакве мисли који још увек нису били у том облику. То најпре можемо да видимо у мислима ране ренесансе где се одвија борба од напуштања догме традиционалне цркве ка оживљавању античке хумане мисли. Такви примери су Пико дела Мирандола и Парацелзијус. Наравно то можемо видети и у науци где Никола Кузански види човека као микрокосмос и у самој слици универзума.

Скоро сам гледала филм на фестивалу документарног филма: „Дугме од седефа“, редитеља Patricia Gucmana, чилеанског документаристе који живи у Француској.
У свом филму он прича о чиленаским Индијанцима који су живели у Патагонији. Било је пет племена и они су сви били повезани са океаном Пацифика, или су га користили за транспорт, или због извора хране, или је то био њихов агапе. Оно што је интересантно што је Рудолф Штајнер често помињао старе цивилизације и њихов директни контакт са Универзумом и светим духом. Нисам се могао одупрети утиску да ово 10.000 година старо чиленско племе, које не познаје Бога али види своје мртве повезане са космосом и звездама на небу (верујући да су њихови мртви звезде), имају јак осећај јединства са космосом тј. јак осећај јединства човека и универзума.

На другој страни на северу Чилеа имамо велики обсерваторијум где астрофизичари и астрономи посматрају Космос са бројним уређајима. Наравно човек је увек био заокупљен Универзумом трагајући за том везом која недостаје.

Аутор: Петар Подолски