На станици за Парагово готово да је свима позната гужва коју опремљени планинари свакодневно пролазе заједно са „дошљацима“, којима је већ само „брундање“ аутобуса на путу до саме окретнице нешто као Рокијево истрчавање уз песму „Eye of the tiger“ (слутим да ми се спрема жесток тренинг, али идем да пробам). Овог недељног јутра, аутобус је стигао на станицу на којој се у једном тренутку нашло преко деведесет младих пензионера, студената, средњошколаца, породичних зборова којима је обећана у свега седам сати и пређених 12 километара незаборавна авантура.
Наиме, за све оне који још увек нису чули за дружину Фру авантуриста, ево неколико информација: Пре непуних годину дана група „непрофесионалних“ планинара (са добрим знањем и енергијом, али без сертификата и остале некада сувишне документације) одлучила је да своје шетње и дружења бележи и фотографише, а потом и јавно дели са пријатељима и познаницима. Обиласци су били спонтани, без одређења временског трајања, али са циљем да се што више неистражених рудника, споменика, каменолома обиђе. То нису биле одређене руте већ спонтане, како један предложи стазу други прихвате и крену у авантуру. Убрзо је настало велико интересовање, а потом и жеља интернет „пратилаца“ да буду део екипе и да заједно са представницима Фру дружине: Тином и Давидом Солар, СањомЛауш, Мајом Гајином, Драганом Веселиновићем, крену у обилазак Фрушке горе. Како нису успели да одоле позиву и жељи људи за дружењем и истраживањем Фрушке горе, Фру екипа је започела своје авантуре у проширеном саставу. Убрзо је настала тура до Лединачког језера а потом и Фру-сремушарење, на које је дошло преко 120 људи из Новог Сада, Београда, Зрењанина, Руме, Суботице…
Ето, сада када знате како је све почело, да вам дочарам прошлонедељну трећу по реду Фру авантуру.
Са почетком у десет часова, група окупљена око окретнице на станици у Парагову, кренула је са свом опремом, кучићима и храном у шетњу. Тура је била напорна, али и врло занимљива.
Прва пауза на Видиковцу уз одмор и храну, коју је група организавала у виду launch пакетића које је за све заинтересоване допремила екипа са ранча „Добро прасе”. „Добро прасе” је у жељи да шетњу прати и здрава храна, са паролом „У здравом телу здрав дух“, спремило мале витаминске пакетиће са сендвичима, „еко“ грицкалицама и воћем.
Након освежења и наравно незаборавног погледа, шетња се наставила до Орловог бојишта. Најмлађи чланови од 5 година па до најстаријих (годинама и зубима се не одаје увек број) били су неуморни. Пошто је свако могао да учествује исто тако и да одустане, тура је пратила ритам појединца, а не обратно. Било је пауза за фотографисање, по које пиво, сокић и наравно шале на рачун оних који заостају… па настављање.
Стигло се и до чувене Перине пећине. Верује се да је „неки“ Пера пронашао пећину, или да је по страдалом рудару Пери названо ово место (треће предање била је маштовитост шетача, а да су били креативни, били су).
Коначно, екипа је стигла до Лединачког језера и уживала у предивној природи и идили .
Обојени да ли од сунца или налета адреналина, путници намерници вратили су се на почетну тачку и већ започињали договоре за нови сусрет, а потом аутобусима или колима одлепршали до неке нове авантуре.
Ако се питате шта мотивише и покреће овакве акције младих, најбољи одговор је од саме дружине, у чије име нам се обратила Тина Солар један од оснивача и водича ових незаборавних шетњи:
–Желим да људи виде што више лепоте и тајне Фрушке горе, зато се трудим да направимо руту на којој ће се доста тога видети. Забранила сам свима да гунђају, то су имали прилику на крају да избаце у књизи Фру-утисака (нисам ништа коректором брисала, мајке ми!) Фру авантура је нешто узбудљиво, крећемо се немаркираним стазама, користимо често оff road, скрећемо лево иако је у плану било десно… И тако ето, проведемо један незабораван дан на Фрушкој гори са милијарду непознатих осмеха.
Тзв. Фру-авантура#93 – која је спроведена 3. априла а уједино и 93. дана по реду у овој години, указује да нам још много авантура предстоји, тако да узимајте ранчеве и не бригајте много, овде је као на Фрушкој гори!
Ауторка: Миљана Миланковић
Фотограф: Зоран SipChe
