Прослава 85. годишњице постојања Руског дома

У Руском дому је у среду 13. јуна одржан концерт Хора „Лучинушка“ у склопу прославе 85 година постојања Руског дома, као и предавање проф. Андреја Тарасјева о раду Руске основне школе и гимназије при Руском дому, које су похађала деца руских емиграната. Предавање и концерт су изазвали много топлих емоција код публике и били су пропраћени аплаузима и овацијама.

Оснивач хора проф. Андреј Тарасјев скромно је рекао у току свог излагања: „Ми нисмо хор, ми смо распевана породица која воли словенске песме. Дозволите да ту радост поделимо с вама.“

Деца у Руској школи су учена да воле своју далеку Отаџбину. При школи је деловало и Друштво за очување чистоте рускога језика. Приредбе су се често одржавале у школи, а радило се свим празницима осим на Божић.

Деца су била подељена и ишла су у „женску школу“ или у „мушку школу“. Носили су униформе – девојчице хаљинице са кецељама, коса им је била уплетена у кике; а дечаци суу основној школи носили капе,сако и кратке панталоне. Млади гимназијалци – момци носили су дуге панталоне. Професор Тарасјев се сећа да су се српска деца смејала и шалила на рачун шортцева руских дечака, „па смо сви једва чекали да дођемо до панталона“.

Професорово излагање је било пријатно прекидано песмом Хора „Лучинушка“, који је изводио песме везане за догађаје о којима је професор говорио. То су биле песме: „Славься Родина святая!“ (посвећене почецима школске године у Руској школи), „Коробейники“ Н. А. Некрасова (коју девојчице нису певале, због последње строфе, која говори о ноћи и „чувању тајне“), као и песме „Ночь тиха“ – немачкабожићна песма. Дипломе су се додељивале уз песму Марине Франк „Прощание со школой“, коју је овом  приликом  на руском  и српском  (свој превод) прочитала Јелена Михајловић.

Руску гимназију у Београду је завршио и чувени академик Никита Толстој, а предавачи су били академици и људи доследни науци и својој струци. Они су били строги, али и блиски деци, други родитељи, који су заувек остали у сећањима својих ученика.

Професор Тарасјев се сетио свог учитеља у 4. разреду – Андреја Куљникова. Био је херој Првог светског рата и шаљиво је говорио својим ученицима, који су га слушали отворених уста: „Ви само седите и учите, и то је добро, али морате да ојачате. Знате ли како сам ја постао јак? Када сам био мали, као ви сада, и живео у свом селу у Русији, гледао сам једне вечери како нам се тели крава. Када се родило теле, узео сам га у руке и носио око куће. Тако сам га носио сваке вечери, док једне вечери нисам имао у рукама цело јуне. Тако сам постао јак!“

Учитељ Андреј није величао своје јунаштво, иако се истакао у рату. Био је скроман. Али је зато испричао десетине фантастичних прича, којима је забављао своје верне, мале слушаоце.

Публика се насмејала на професорову причу како је казна за немирне дечаке била кратак премештај у женско одељење. „Када сам био ученик, био сам најнижи и најситнији, али то сам надокнађавао несташлуком. И зато сам често био кажњаванпремештањем у женско одељење. Чак ми је мајка једном рекла да ћу бити једини дечак који ће завршити женску основну школу“, присећао се проф. Тарасјев.

Хор „Лучинушка“ је певала и мелодије настале на стихове Љермонтова и Пушкина. Након професоровог излагања, „Лучинушке“ су запевале песме које су омиљене и њима и публици и на сталном су репертоару: „Лучинушка“, „Густа ми магла паднала“, „Бјарозанка“, „Солнце низенько“, „Катюша“, „Тамо далеко“ и друге. Свака песма била је праћена одушевљењем и аплаузима публике. Сала је била пуна, а чуло се и певушење из публике омиљених руских и српских песама. Пала је и понека суза, јер је „Лучинушка“ синоним за чиста осећања, за светлост и љубав у нашим срцима.

„Ово је вече сусрета три времена: прошлости, о којој сте чули у излагању проф. Тарасјева; садашњости – у којој се ми налазимо и будућности. А како будућности? Хор „Лучинушка“ је ушао у 47. годину постојања, а зарекли смо се да ћемо певати бар онолико, колико година данас слави Руски дом, а за касније ћемо се договорити“, речи су „разредне“ хора – конферансјеа Браниславе Марковић. Тим речима је погођена и суштина постојања овог задивљујућег хора и суштине целог овог окупљања.

Хору су дириговале Милка Родић Пајевић и Мирјана Николић, а од музичке пратње задивили су нас хармоникаши Милош Добрић и Бранимир Вулић, као и гитаристи Јовица Миљковић и Градимир Спасић.

Следећи концерт „Лучинушке“ очекује се 16. јуна у Алексинцу. „Лучинушка“ ће још једном освојити публику својом магијом и чистотом осећања. Ватре, по којима је хор назван, сијаће пуним сјајем. Љубитељима словенске музике препоручујемо званични сајт хора: хор Лучинушка,  и снимке концерата на јутјубу, а препоручујемо и да уживо, када се укаже прилика, чујете ове изузетне хорске певачице, за које смо сигурни да ће одржати још много – много концерата.

Ауторка: Дајана Лазаревић

Scroll To Top