ПРОЛАЗНИЦИ ЖИВОТА

Мали је овај свет који смо скројили
Мало је место где смо желели да останемо
Под окриљем залазећег сунца на пустој плажи
Дивимо се последњем одласку.
Без опраштања делимо осмехе, док знамо
Да још волимо се у овом маленом свету суза.
Где смо пронашли одсјаје љубави, у модром песку
Траг нам се губи…
А живот протиче, протиче, време одмиче… одмиче
У овом свету сенки и маски, где се проналазимо…
Јаки постају слаби…
Знаш ли то, хајде, реци ми..
Туга мојих дана, дубља је од свих океана
Јутра су ми постала претешка као и ноћи
Без тебе, живим само за данас
А сутра како ми буде..
У трену си нестао, али моја
Љубав није престала у малом
Свету што смо скројили за нас
А који је лако избледео због других,
Довољно јако да смо схватили,
Да нисмо били ништа друго,
Него пролазници живота.

Ауторка: Драгана Репић

Scroll To Top