ПОСТМОДЕРНИСТИЧКИ НАРАТИВ ХУАНА ГОЈТИСОЛА

 Прогнан са свих страна (Хуан Гојтисало, Дерета, 2016)

Уколико до сада нисте чули за име Хуана Гојтисола или нисте читали његове књиге – књига Прогнан са свих страна је савршен повод за то. Уколико сте ипак, као и многи, поштовалац и проучавалац његовог књижевног дела, верујемо да се поштовање овом књигом увећало и учврстило. Хуан Гојтисоло, шпански романописац, један је од најважнијих писаца генерације педесетих у Шпанији. Његова дела обухватају не само романе, већ и књиге прича, есеје, путописе, записе. Велики је критичар шпанског католичког друштва, па стога многе његове књиге говоре о животу за време шпанске послератне диктатуре и његовом каснијем животу у изгнанству. Добитник је многобројних награда и превођен на више страних језика.

220px-juan-goytisoloРоманом Прогнан са свих страна (загробни живот Монструма из Сантјеа) ауторов бритки језик, јасна идеја и постмодернистички импулс долази до изражаја и тиме показује због чега се често наводи као најважнији шпански писац од шпанског грађанског рата 1936-1939. Читаоцима на српском говорном подручју овај роман је постао доступан захваљујући издавачкој кући Дерета и веома квалитетном преводу са шпанског језика Јасмине Миленковић. Такође, велики допринос уживању и разумевању овог романа дају преводиочеве напомене које роман, без икакве сумње, богате својом садржајношћу.

Поигравајући се именима, поетским сликама и разастирајући широку интертекстуалну мрежу Хуан Гојтисоло је написао роман који се брзо и лако чита, али који пажљивим и стрпљивим читаоцима нуди и неке дубље и сложеније слојеве. Гојтисоло овим романом показује да мотивациона утемељеност појединих поступака не мора да буде увек јасна и прозирна. Да би дошао до правих и истиних сазнања, читалац мора да напрегне своја чула, па макар то, као што је случај у овом роману, подразумевало и поглед с Оне стране. Критичка оштрица Гојтисола усмерена је против много тога – филозофа-револуционара шездесетосмаша, институција водећих светских религија, терориста, научника, фармацеута, поп-звезда, голфера и других. Својим сатиричним тоновима и пародијом одређених књижевних и научних форми, као и специфичним црним хомором наставља традицију постмодернистичког прозног израза који је већ присутан у његовом претходном делу. Повезује елементе високе и тривијалне литературе и тако отвара постмодернистички дискурс који карактерише наизглед лако и необавезно приповедање.

Париског перверзњака, Монструма из Сантјеа, разнела је терористичка бомба, те се обрео са Оне стране, у празном сајбер кафићу окружен хиљадама рачунара. То је оно што покреће причу овог романа. Фрагментарно структуирани роман представља епопеју једног интернаута (изведеница од речи астронаут, онај који „плови“ интернетом). На његов мејл почињу да пристижу узнемирујуће поруке дилера крека, верски памфлети и сексуалне неподопштине као и безбројне бизарне рекламе.  Умножавањем различитих гласова кроз мејлове, Гојтисоло не покушава да наведе читаоца на мисаону игру, већ га позива (директно му се обраћајући) на интелектуалну игру, тражећи, на својеврстан начин, да му помогне у разумевању лексичке бујице која наизглед није склопљена у кохерентну, смисаону целину.

maxresdefault

Мрачна верзија Земље чуда (у којој се чак и Алиса појављује) окупља многоструке ликове, којима Гојтисоло додељује различите улоге. Жена-имам Алиса (мистериозна исламска фундаменталисткиња) решена је да Монструма (Монструмчића) регрутује у своју терористичку мрежу, али Монструма у овом оностраном свету посећују и патриота фризер, Берлусконијев следбеник, раста-рабин, Монсињор. Монсињор му гласно проповеда: „Ако љубав према Светом духу може да опере душу, зашто банка која носи његово име не би могла да опере новац?“ Сви они, иако припадају различитим народима и различитим религијама, проговарају истим говором мржње, нетолеранције и стога се веома лепо разумеју и сарађују.

„Интернаути који су се помаљали на екрану салетали су га, као што га вероватно и ти салећеш, згрожени читаоче, бројним приговорима на његове маније и опсесије, на несебичну ускогрудност његовог света, на склоност ка обијању ђонова на ограниченом подручју своје четврти, на недостатак радозналости за широким и непознатим универзумом, све у свему, на тескобну рутину и умну ограниченост вредну сваког жаљења. Зашто увек исти путеви, уличице и тргићи, исти сиви пејзажи понављани до бесвести?“

mi_izbrisani-slobodan_vladusic_vЧитаоце ће овај роман, како ми се чини, по много чему присетити на награђивани и веома читан роман Слободана Владушића Ми, избрисани. Први сајбер роман на нашим просторима у којем се  преливају сајбер-простор и такозвани реални свет, комбинују се елементи америчког film noira односно такозваног hard boiled крими романа (који је прославио Рајмонд Чендлер), са неочекиваним штимунгом сајбер-мистике какав се до сада није појавио у српској књижевности. Све то, без сумње, ствара сасвим јединствен и посебан читалачки угођај. Иако се препознају слични мотиви који пружају прилику за компаративно изучавање оваквих елемената, романескни закони које прихвата Гојтисоло као и наративна структура романа и цео књижевни поступак у времену  у којем је настао овај роман препознајемо као аутентичан исказ, пре свега, постмодернистичког доба. Фрагментарна стварност која се осликава у овом роману са својим вишеструким референцама како на високу, тако и на популарну културу, носи своја идеолошка обележја и европских и америчких оквира.

Постмодернистичку прозу карактерише и разградња традиционалних прозних облика и стварање нових жанровских варијетета. Овај роман се састоји из неколико таквих варијетета који следе постмодернистичку стратегију фрагментирања уметничке целине и њен дисконтинуитет  у односу на модернистичке велике приче и „метанаративе“. Француски филозоф и књижевни теоретичар Жан Франсоа Лиотар у својој студији о постмодернизму дефинише  постмодерно доба као „скептичност према метанаративима“. Постмодернизам, закључује Лиотар не карактерише велики, свеобухватни наратив, већ мањи, вишеструки наративи који не захтевају универзални легитимитет. Кроз призму Лиотаровог тумачења постмодерне, можемо тумачити и Гојтисолов роман Прогнан са свих страна. Фрагменти стварности дати су кроз занимљив начин приповедање, па тако имамо неколико десетина поглавља која чине роман. Носталгија за оностраним временом, Више немаш времена да се одрекнеш нечег бољег, Туризам ће вас ослободити, Нееколошки леш, Еросова бомба, Огледало демократа, Порнократија, Операција Тишина – само су неки од фрагмената овог специфичног, занимљивог постмодернистички конципираног романа.

Писац, самоиронично и упитно, на самом крају романа каже: „Ако желите да завапите „вратите ми паре за улазнице, ништа нисам разумео“, или нешто слично, не брините, тако се осећа и наш збуњени јунак након завршене представе. Али, немате због чега да се кајете, нико ни за шта није крив“. Уколико се прескочи тај првобитни зид неразумевања и дилема, продор до суштинске идеје постмодернистичог наратива Хуана Гојтисола био би могућ. Када се са мало стрпљења савладају прве тешкоће у тумачењу оваквих уметничких слика, читалац не може да не осети сву чар ове распеване, мелодиозне, богате речи овог светског писца.

Промоција књиге Прогнан са свих страна Хуана Гојтисола одржаће се у Сервантесовом институту у Београду у четвртак у 19 часова! Добродошли!

Ауторка: Милена Кулић

Scroll To Top