ПОРТРЕТИ ПАПА КОД РАФАЕЛА И ТИЦИЈАНА (ДРУГИ ДЕО)

Тицијан (Tiziano Vecelli или Tiziano Vecellio 14888/ 1490-1576) био је италијански сликар XVI века.  Био је један од најсвестранијих италијанских сликара, једнако вешт са портретима, пејзажима, панелима са митолошким и религијским темама. Његове методе сликања, нарочито у примени и коришћењу боја, су извршиле велики утицај не само на сликаре италијанске ренесансе већ и на потоње сликаре западне уметности. Ударио је темеље модерној портретној уметности, јер је сликајући Хабзбуршке владаре утемељио обрасце приказивања који су се поштовали све до XIX века. Један од тих Тицијанових образаца је коњанички портрет, затим ловачки портет, портрет владара у стојећем ставу и портерте у седећем ставу.

Тицијан је урадио први портрет Павла III (1534-1549). Променио је већ установљени формат портрета папа и високих прелата, које су раније сликали ренесансни сликари, попут Рафаела.

pavcПапа Павле III (1468-1549; рођен Алесандро Фарнезе), дошао је до папског трона 1527, у време неизвесности у католичкој цркви. Био је значајан покровитељ уметности и уметника. Тежио је да унапреди моћ и судбину своје породице. Када је дошао на папски трон, суочио се са протестанизмом, те је сазвао девет угледних прелата 1), како би га обавештавали о процесу реформације. Цар Карло V је одлучио да максимално угуши протестантизам па је зато у Вормсу склопљен савез са папским изаслаником Алесандром Фарнесе. Папа је пристао да помогне у рату против немачких принчева, међутим нису могли да угуше протестантску реформацију. 1537 је издао папа три документа: The bulls Sublimus Dei , Altituda divini consolii, Pastorale officium.

Било је добро познато да је папа Павле III примењивао мало или нимало верске прописе у свом понашању. За њега, као и за многе од његових претходника, верска каријера је била само прилика за самообогаћивање. Он је имао ванбрачну жену и са њом имао  четворо деце. Своје унуке је поставио за кардинале и он је сакупио велико лично богатство од црквених пореза и других давања. Тицијан га је тако и представио : као човека чија је глава окренута на једну страну, а глава на другу. Дакле, као контрадикторну особу која злоупотребљава свој положај.

Радећи на портрету папе Павла III, Тицијан прати старијег учитеља у неким аспектима наглашавајући године папа, те га приказује натуралистички, али Тицијан иде даље: док Рафаел на портрету приказује папу у медитативној фази, дакле, наглашава и акцентује папино тренутачно стање у ком је препуштен самом себи, Тицијан представља  папу као оличење идеала власти, моћи, али и папу као једног старог и разочараног човека. Црте лица теже да покажу и физичку старост али и високо интелигентну личност папе. Почетна тачка за овај портрет био је Рафаелов портрет Јулија II. Наиме, као и на папи Јулију, тако и на папи Павлу ишчитавамо прохујало време, старост која је симбол ових субјеката који се налазе на папском трону, али исто тако и енергију и ауторитет. Тицијанов субјект као и Рафаелов седи на папској столици чији се наслон ни не види од масивне фигуре папе Павла. Много је једноставнија и сведенија. Друга ручка се чак и једва види. Само три четвртине фигуре је приказано које су окренуте благо у леву страну, с тим што папа Јулије гледа преда се, у одређену тачку на поду, која се налази ван оквира нашег видокруга, а папа Павле гледа тачно у посматрача уметничког дела, односно у нас. Субјекат првог панела држи марамицу у десној руци, а левом држи ручку столице, док субјекат другог панела држи торбу која је у истој боји као и папска одора.

Боре на челу, око очију, усана и тешки, велики подочњаци и „опуштени“ образи указују на искуство, старост и мудрост папе. У функицији старости, Тицијан слика папину косу која је, може се видети још увек не седа, али танка, те и браду која је дугачка, и такође, на неким местима седа. По текстури браде, може се закључити такође, о човеку у поодмаклим годинама. То је брада која је дуго пуштана, није обликована, а длачице „штрче“ на све стране, није уредна и сређена као код папе Јулија. Очи су широм отворене, гледају право у посматрача, уста нису савијена на доле као код Рафаеловог субјекта. Опуштена су и затворена, „допуњују“ поглед који нам говори да је папа разочаран.

fotorcreatedhu

И папа Павле III носи црвену папску одору. Међутим, уколико се мало више загледамо у ове портрете, приметићемо да су ове одоре и те како у функцији приказивања датих папских личности. На који начин? Наизглед, ова теза се може учинити сасвим контрадикторна. Пре свега, ове одоре иако су исте, доста се и разликују као и портретисани субјекти који их носе. Папа Јулије који је приказан као скрушена, медитативна фигура, која је замишљена носи одору која је и светлија и по кроју ужа од одоре коју носи папа Павле. Његова одора је тамнија, већа и шира, а сам субјекат је приказан као донекле тужна и остарела фигура. На који начин се може ова теза детаљније појаснити? Уколико обратимо, пак још више пажње на доњи, бели  слој одеће код датих фигура, приметићемо да је тај део папи Павлу доста велик. Наиме, рукави папи Јулију иду тик уз руку, фино се закопчавају, чак се и десној руци, која држи марамицу види и зглоб. А са друге стране, папи Павлу, рукави су приказани као хиберболисано огромни, те су чак и на крајевима подврнути, а узгред, један део десне руке је прекривен. Дакле, може се извести и један сасвим неочекивани закључак са психолошког становишта, а то је да је папа Јулије II, иако делује смерно и мирније, приказан као доминантнија фигура у односу на папу Павла III који као да се скрива испод одеће, како би се заштитио.

Уколико обратимо пажњу и на детаље, запазићемо да, оно што је заједничко портретисаним субјектима јесте прстење које обојица носе. Папа Јулије носи шест. Они су од дијаманта, рубина, смарагда, а такво прстење може имати краљевско и свештенско значење. Они су били симболи брака, верности, а прстен бискупа означава запечаћену судбину и симболичан брак са црквом. Они такође служе као знак верности. Боје драгуља на десној руци су повезани са теолошким врлинама: бела за веру, зелена за наду, црвена за милосрђе.

Између 1543. и 1546. Тицијан је насликао неколико портрета Папе Павла III. На портретима његова савијена фигура је уваљена у папску тапацирану столицу у црвеном сомоту. Три четвртине фигуре је окренуто у лево. Обучен је у литургијско одело: the rochette- бела наборана туника покривена mozzetom, црвеним сомотским огртачем. Лева рука му се одмара на заобљеној ручки, а десна је у крилу. На неким ранијим портретима као на овом на ком смо анализирали, његова рука делимично прекрива торбу која указује на елеганцију и на позицију папе. Што се саме композиције седеће фигуре тиче, разлике постоје, на ранијем портрету израз је енергичнији, врат је мање утонуо, а очи се више цакле и поглед је више продорнији. Брада се такође разликује. Раније је била у облику дијаманта подшишана, касније је безоблична. На каснијим портретима папа изгледа старије и нема капу.

280px-tizian_068Портрет папе Павла III са унуцима: кардиналом Александром Фарнезе и принцом Отавиом Фарнезе је троструки портрет. То није Тицијанов изум, већ Рафаелов. Рафаел ради портрет Лава X са рођацима, Ђулијем Медичијим и Луиђијем Де Росијем. Међутим, Тицијан је променио композициону схему те слике. Он приказује три личности у пуној величини, што је био формат резервисан за папе или принчеве. Комбинује подређеност и координацију. Док су код Рафаела оба кардинала у позадини, Тицијан Отавиа помера у план који је нешто испред плана у коме је папа. Папа овде такође седи, али је мало повучен, што доприноси психолошкој напетости, а Отавио је у првом плану слике. Тицијанова композиција уводи елемент физичке активности и емоционалне тензије, до сада невиђене у портретном сликарсту. Отавио је требало да наследи папиног сина који је убијен. Међутим, створило се низ потешкоћа у које су се умешали Французи и Карло V око ових области које је папа желео да врати папској држави.  Папа је открио да Отавио ради закулисане радње и то га је веома погодило. Слика је, стога, прворазредни историјски факат. Цела композициона схема говори о томе да нешто није у реду. Отуд и подозриви папин поглед. Поставка ове три личности показује да је Тицијан уочио поремећаје у породици Фарнезе. Тако док кардинал Алесандро остаје хладно повучен, мирно гледајући у посматрача, папа гледа у младог Отавиа са дубоким неповерењем. Сам Отавио папи прилази са улизивачком наклоношћу, покретом истовремено натегнутим и еластичним.

Дакле, наилазимо опет на извесне сличности између Рафаела и Тицијана, али и на извесне разлике. Као што смо приказали, на овом панелу, као и код Рафаела имамо однос и дејство три фигуре. Међутим, код Рафаела имамо три четвртине приказа дате фигуре, док код Тицијана имамо целе фигуре које дејствују. Дешавање дате радне је померено у десну стране слике. Док код Рафаела, папа Лав гледа у леву страну, овде папа Павле гледа у десну и то у објекат гледања који је нама видљив, у његовог рођака који му се клања. Његов нећак Алесандро је као Луиђи код Рафаела. Они гледају у посматраче уметничког дела, дакле у нас. Као Ђулиамо је окренут у десно, али и као Луиђи, држи столицу папе, што нам указује на интимност папе и дате портретисане фигуре.

Отавио као да жели да клекне да пољуби папине ноге, што је начин да се папа поздрави: особа ће учинити три кратка лука, па ће поздравити папу након чега иде љубљење папиних стопала. Тицијан указује на овај церемонијални корак који папа не жели да се догоди показујући папину ногу  и његову ципелу са украшеним крстом коју гура испод одеће.

Папа Павле папство види као средство за консолидацију, дакле за утврђивање става своје породице. Панел садржи суптилне назнаке контрадикције у карактеру папе, и акцентује сложене психолошке динамике изме у три мушкарца. Портрет приказује напетост, дубока црвена позадина успоставља анксиозну атмосферу и нелагодан однос између папе и његових рођака. Папа је стара, болесна фигура и гледа на Отавиа на оптуживачки начин. Његова капа прекрива његову ћелавост, али знаци старости су ту: дуг нос, изборано лице, тамне очи, повијена рамена и дуга брада. Ову чињеницу појачава и сат који се налази поред њега, који служи као мементо мори и подсетник да време истиче. Ипак, Павле задржава елементе снажне фигуре. Слика је постављена тако да, иако је Павле у ниско позиционирано позицији, фигуре двају кардинала су ипак подређеније у односу на његову ауторитативну личност.

kjgkj

Платно је драматично подељено на два дела. Дијагоналне линије одвајају панел по боји и тону. Доњи део – доминирају светли црвени и бели пигменти; браон и бели у горњем делу са десне стране. Ова подела је обележена дијагонално од горње ивице завесе до Отавиовог колена у средњем делу. Други ехо боја и дезена укључују црвену боју Павлове одоре од сомота, Алесандрову одећу и столњак на столу. Ефекат се може описати као снага симфонијског колорита, али исто тако и подељеност фигура и функција колорита у служби и функцији дате радње: Алесандар је на папиној страни и приказана је интимност између њих двојице, а са друге стрне, Отавио је на известан начин удањен од њих двојице.

Стога, након анализе ова четири портрета, намећу се извесни закључци. Очигледно је да постоје извесне сличности и извесне разлике између портрета папа код Рафаела и Тицијана, како између портрета појединачних фигура, тако и између портрета пирамидалне кострукције, односно, између портрета папа на којима су оне приказане као доминантније фигуре, супериорније у односу на две подређене мушке фигуре. Иако је Тицијан имао свога претходника и учитеља, Рафаела, на ког је могао да се угледа, уочавају се и одређене одлике, тј. карактеристике по којима је Тицијан препознатљив. Тако, видели смо, примера ради, још једном, да се што се композиција портрета тиче и распореда фигура, ова четири портрета су слична, али постоје и многе разлике које их чине посебнима, као што смо и навели, примерице, екпсресивност папе Јулија II и Павла III. Дакле, управо захваљујући датим и сличностима, и разликама, ови портрети се допуњују и омогућавају компарацију која истиче њихове одлике и карактеристике по којима су тако посебни и омогућавају ишчитавање карактеристика једног сликара кроз дела другог.

Овде можете прочитати први део текста

Aуторка: Весна Којашевић

ФУСНОТЕ:

ФУСНОТЕ:
1 Црквени великодостојници
Scroll To Top