Полазници курса “Креативно писање поезије”

Рајна Цветковић 
ЛОВЦИ НА СНОВЕ

Кажу да су постојали Ловци на снове.
Тражили су нит која спаја јаву сањаног са сновима сневача.

Кажу да је наш сан заправо нечији дан.
Кажу да је наш дан, њихова ноћ.

Кажу да прашина нагриза старе ствари и брише прошлост.
И да не постоји ствар која је преживела шездесете године прошлог века.

Осећамо зов радозналости да завиримо у истине.
Тражимо пролаз, пукотину у соби, која нас води до одговора.

Успињемо се високо, да бисмо дотакли прошлост.
Тресемо прашину старог тавана, у потрази за нечим што је још увек живо.

Буде се духови успомена.
Отварају се сликовнице детињства,
и један буквар из ког смо нас три училе магију речи.

Пуштамо да нас прекрије прашина јер спала је са предмета који носу мртви.
У ћошку је дрвени креветац.
Креветац из шездесетих.

Сашка Солдат
БЕСПЛАТНО ПУТОВАЊЕ

Постоји једна кутија у мојој соби.
У њој све исправно и чисто.
Тишина нека тешка.
Она се чује, иако не виче.
Много памти, много зна
иза закључаних врата и гвоздене браве.

Жива је.
Нема ничег чистијег посматрати је отворену.
Исти глас, али други час.
Светлост што пробија кроз ноћ.

Отворена је.
Бесплатно путовање кроз прошлост.
Нема попуста.
Унапред очекивана борба времена и срца.
Ударају у бит.
Све што остаје оно је што осећаш.

Кристина Стојановић 
СЛАВСКИ ОБРЕД

Сваке године исти слијед
Рано се устаје, такав је ред
Стан цијели тамјаном мирише
Све празником тад одише.
Кумови и гости стижу
Започињу славску причу
Од предака па до сада
Како се то слави сада
Како није к’о некада.
Сви вјерници, и све знају
Како спремит’ и хљеб сломит’
Ту искуства сви имају.
Свако своју причу води
Те овако, те онако
Те се тако граја дигне
Све док стари кум не стигне
Па он почне причу своју
Да се прво Богу моли
Та тек онда попит коју.
Ништ’ не почет док не залије
Тако су радили и наши прије.
Све је вјерник до вјерника
Ал’ ракија је најмилија.
Те се тако прича срши
Да се закон тад не крши
Већ се Богу треба молит’
Па тек онда коју попит
Те се онда и хљеб сломи
Ал’ свак’ на своју страну гони
Свако своју причу тјера
Све је вјерник до вјерника.
Кад се и тај сврши обред
Тад настаде славски објед
Нема више мириса тамјана ни свијеће
Замјени га вруће печење јагњеће
Обузеше бриге нове
Шта појести и шта попит’
А да нешто не промакне.
Све је вјерник до вјерника
Ал’ свеца нико ни да помене.

Милена Кулић 
ПУТ ИЗ БИЛЕЋЕ 

Сред пушака, бајонета, страже око нас,
Тихо креће наша чета, кроз билећки крас.
Билећанка, 1940.

Да ли тебе ико веселог чека
Након викенд шетње
У Auschwitz национални музеј
Радујеш се вести. Улаз: бесплатан.
Бежећи од лепоглаве коби
Спираш сопствене ране туђом крвљу
Код куће сија мрачније сунце из којег зима бије
Код куће јутра и када свану, пепео остављају по ноћи
Овде,
њихови лешеви су корабље за спас, смрт плутање ка вечности
Свилени гајтан од власи покров за снивање
Дневници историја коју волиш
Кофери, ципеле, наочаре само су нада у трајање
Материјализовано ништавило, згуснуто и стварно
Оне спаваћице са плавим пругама живе без тела
Ионако не волиш анатомију
(али си ипак фотографисао и то)
Причу о циклону Б, купатилима и пећима ниси слушао
Било је сунце

Једино те је мало зид смрти зачудио
Фотографисао си и то и рекао свој сјајни говор:
Зашто би невине људе стрељали?

Полазнице курса “Креативно писање поезије” и старије колеге песници читаће своју поезију у четвртак 25. маја с почетком у 19 часова у Зрну (Трг Марије Трандафил 11). Добродошли!

Scroll To Top