ПЛАНЕТА МАЈМУНА

Наиме, мали број људи повремено размишља о Дарвиновој теорији која у данашње време добија иновативан смисао људског развитка. Тешко је паметном човеку да изговори реч развитак када он своју генерацију сагледа као трајно осакаћену, дегенерисану. Према Чарлсу Дарвину у биолошком и психолошком смислу, човек се епохално развија у кохерентном правцу онако како га је природа озаконила.

Из моје скромне перспективе, развија се од нагонског који стреми искључиво задовољењу основних људских потреба до данашњег усправног Хомо Сапиенса који је више хомо него што је сапиенс (хомо – грч. као предметак у сложеницама – исто, једнолично). Дигресијом образлажем да се подразумева да је Хомо Сапиенс индивидуа која остварује своје право на избор на који ће начин унети садржај у свој живот јер му је излазак из племенских заједница и робовласништва омогућио управо такво, слободно делање, али он карактерно и интелектуално лабилан подлеже једноличном систему  21. века који му демократски налаже да се утопи у масу попут празноглавог камелеона који мења боје семафора на раскрсници политичких сила.

Дарвин је приказао савршен скелет еволуционог развитка, али, овде се разматра питање моралног пада модерне цивилизације која је својим технолошким бољитком урушила основна начела духовне вертикале и самим тим себе вратила на почетну еволуциону степеницу.

У прилог овој теми свакако иде приповетка Франца Кафке “Извештај једној академији”, у којој се мајмун преображава у човека и који описује своју трансформацију од хватања у џунгли Африке и затварања у кавез на броду до  прилагођавања људским карактеристикама. У кавезу он промишља на који начин да се домогне слободе и увиђа да то може постићи једино ако се прилагоди људима, ако их опонаша и постане један од њих. Прича је написана у форми монолога у којој човеколики мајмун, у фраку, свечано одевен држи говор пред ученим друштвом. Мајмун мора показати не само да уме да говори језиком своје публике него и да је овладао и манирима и конвенцијама и да заслужује да уђе у њихово друштво. Никада до краја није докучено да ли је Кафка приказао мајмуна пред људима или човека пред мајмунима или можда мајмуна пред мајмунима, али приповетка јасно описује човеков пут ка ослобођењу на коме нема воље већ само опонашања.

Будала ради шта будала види.

То је мајмун који глуми човека, а и даље је мајмун. Вођена тенденцијом да оно што је лоше извргавам руглу, са тешком муком се суздржавам да не напишем списак данашњих човеколиких мајмуна азбучним редом, али, уместо тога, саветујем што више тешке ироније и промишљеног сарказма. Јавна је тајна да је ово планета мајмуна која функционише по систему диктатуре као и да случајности не постоје, па је урушавање глобалне утопије примитивизмом и прављење услова за развијање истоликости и те како намерна случајност.

Сви смо ми једнаки, само су неки једнакији од других.

Еволуција није стала. Људска раса ће се и даље развијати. Научници предвиђају да уколико наставимо да се крећемо путем на којем смо, суочићемо се са бројним променама. Постојаће само једна, мултикултурална раса која је срж модерног друштва. Животни век биће дужи, а имунитет организма слабији што значи да ће фармакологија проширити подручје своје заступљености. Предвиђа се да ће човек имати прст мање и добро организовану прерасподелу садржаја у мозгу. Људи ће моћи пажљиво да одабирају гене за потомство. Све ће бити предвиђено и пројектовано иако се религијске доктрине супротстављају свему што није од Бога.

Пажљиви читалац бива озбиљно уздрман. Контраверзна полемика о сукобу историје и будућности је суштанствена управо у теби и у мени. У сваком од нас је је архетипска таблица таутологије живота. Оно што је тачно често се испоставља као нетачно, неистинито. Апсурди једне епохе по правилу испливају као истине на површину друге епохе. Неко то мери аршинима далеке историје, а неко аршинима блиске будућности. Не знамо да ли припадамо првој или другој половини животног века наше планете, да ли смо близу или далеко од краја, али увиђамо да је човек постао од мајмуна јер је у 21. веку беспрекорно овладао мајмунским манирима.

Ауторка: Ана Бугариновић

Scroll To Top