Одавде је и Супермен побегао

Већ је прошло време за свирку у Цетињској улици у Београду. Клуб Рокање био је крцат тог четвртка, а ове недеље на репертоару су били “Буч Кесиди” и Mr. Rabbit. Бенд Mr. Rabbit те вечери промовисао је свој други албум по реду под називом “Постмодерна комедија”. Под утиском препознатљивог звука и јасних порука овог алтернативе хип-хоп/фусион састава, са фронтменом бенда, Александром Даниловићем, разговарали смо о свирци, новом споту и албуму али и, како њихов албум каже, “постмодерној”ситуацији у којој живимо.

• Само што се завршила прва промоција Вашег другог албума. Клуб је био крцат, какви су твоји први утисци?

Заиста одлична атмосфера. Публика је била феноменална. Све похвале и за Панчевце, бенд Буч Кесиди. Велико хвала од срца свима који су по овако хладној вечери, у четвртак увече, издвојили своје време да дођу и да чују оно што смо имали да кажемо. Наравно хвала и организаторима, па се видимо неки други пут на неком другом месту.

• Прошло је два месеца од објављивања албума и већ три недеље од премијере спота на MTV-у. Какве су реакције?

То је веома кратко време да би се неки озбиљнији утисци сабрали, али што се албума тиче реакције су сасвим ок. Пре свега су позитивне. Видећемо када продју и све концертне промоције. Тада ћемо имати потпунију слику. У сваком случају ја сам задовољан како све то изгледа. Када је спот у питању, рекације су за сада такође позитивне. Чекамо и оне негативне.

• Снимили сте спот за песму “Манифест”. Када је у питању текст, можемо рећи да има религијску тематику. Песма се зове манифест што нас асоцира на комунизам. А сама прича спота јесте против насиља над женама. Где је конекција?

На први поглед је нема. Мада такви су мање-више сви наши спотови. Идеја и нас и људи са којима смо их радили јесте да са екранизацијом добијемо трећу димензију песме. Дакле, имамо музику која прича једну причу, текст који говори другу, слика опет казује своје, а све то има нешто заједничко. Сам назив песме и није много осмишљаван. Неком је пало на памет “манифест” – јер нешто објављујемо. Али оно што повезује саму песму и спот јесте прича о унутрашњој борби, прича о међуљудским односима, о односима према стварима и људима које веома често не умемо да ценимо када су ту. Може се и рећи да је то манифест оног унутрашњег у људима.

• Све си песме писао ти. И све у себи садрже неку врсту бунта. Одакле инспирација и одакле толики бунт?

Окружење као такво је инспирација. Ја бих највише волео да то није тако. Одгвор који је највећи клише и јесте: свуда око нас. Али живот у тим неким раним двадесетим годинама човека заиста подстиче да буде бунтован против свега. Само је сад питање да ли ће тај бунт каналисати кроз оловку, папир и кроз музику или кроз насиље у парковима, на трибинама или на улици.

• Песма “Суперхероји” говори о тој некој тужној ситуацији и суперхеројима који су постојали некад и какви постоје сад. Из перспективе текстописца, ко су ти суперхероји данас и да ли имамо тај “модерни Готам”?

Кад смо код суперхероја и те песме, оно што се њоме хтело казати јесте то да ми стално тражимо натприродно да нас извуче из којекаквих недаћа и проблема. Веома често смо сами у могућности да себи помогнемо, али смо лењи. Очекујемо да нам разне ствари падну с неба. А ту је и та друга димензија, где свако има друкчију идеју о свом супехероју. Нама су се суперхероји претворили у ријалити звезде, у којекакве звезде из скупштинске говорнице које не умеју да саставе три просто проширене реченице. Онда очекујемо да нам они реше наше проблеме, а веома често смо од њих могли да видимо само мржњу и насиље, а од ових данашњих и ратове. Тако да ми се чини да смо данас омашили концепт суперхероја.

• Један део песме “Вечерас” каже “нисмо сада к’о и тада”. Колико и да ли се Mr. Rabbit променио између два албума?

Порасли смо. Први албум је настајао у неком периоду од 16. до 19. године иако је објављен касније. Креативни процес стварања је период који није чак ни крај средње школе. То су били баш средњошколски дани. Сада смо мало сазрели у односу на тај период.

• Да ли песма “Постмодерна комедија”, по којој је и албум добио назив, заправо говори о томе да ми данас живимо неку врсту постмодерне комедије, нарочито у Србији?

Код нас је мртва трка између комедије и трагедије. Кад више не можеш да кукаш, ти почнеш да се смејеш. У том неком смислу рекао бих да је ситуација прилично комична. Ако погледамо сам текст песме, онда дефинитивно живимо у постмодерној комедији. И како сама песма каже, одавде је и Супермен побегао.

• За крај, да ли можемо да очекујемо још неки “манифест” на споту?

Скоро смо свирали на радио Београду, тако да нас ускоро очекују снимци песама у акустичним аранжманима. То је можда мало необично за нас и то ће се појавити или до краја године или почетком идуће. Такође, надам се да ћемо ускоро добити и снимке са вечерашње свирке. А што се конкретно спотова тиче, ја бих волео барем још један када је у питању нови албум, али видећемо хоће ли бити прилика за то.

Интервју водила: Невена Радосављевић

Насловна фотографија: Дарко Манасић; Последња фотографија: Наташа Перић