Nevena Milošević je student master akademskih studija solo pevanja u Beogradu, u klasi prof. Katarine Jovanović. Osnovno i srednje muzičko obrazovanje stekla je u Kragujevcu, u klasi ruskog mezzosoprana Tatjane Milovan. Bеogradska publika ima čestu priliku da sluša Nevenu na raznim koncertima.
U godini iza nas postala je član operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu, član “Оperske laboratorije Katarine Jovanović i Aleksandra Nikolića” i dobitnik prve nagrade u svojoj kategoriji međunarodnog takmičenja “Lazar Jovanović”. Marljivo radi na pripremanju svoje prve uloge, a u pauzi odgovara nam na par pitanja.
Da li ste oduvek znali da će solo pevanje i koncertna / pozorišna scena biti Vaša profesija?
Sebe sam uvek videla u umetničkom svetu. Kao dete sam verovala da ću imati svoj atelje i biti slikarka. Sećam se kako sam svaki put zamišljala tu želju dok gasim rođendanske svećice. Moji roditelji su u meni videli malu glumicu, a onda sam jednog dana zapevala u sobi svojih roditelja… i od tog dana više ništa nije bilo isto.
Kakva je uloga mentora u Vašem ličnom i profesionalnom razvoju?
Uloga mentora je daleko veća no što se to ljudima koji gledaju sa strane čini. Ja imam tu neopisivu sreću da radim sa Katarinom Jovanović koja je neiscrpni izvor pevačkih saveta, ali i ljubavi i podrške kakva se retko sreće. A nama je potreban neko da nas podseća iznova da smo ovde sa nekim razlogom. Mislim da je najbitnija činjenica koju mi je usadila u svest to da “imam veliku odgovornost prema svom talentu”.
Šta za Vas predstavlja članstvo u Operskom studiju Narodnog pozorišta?
Biti član operskog studija obično predstavlja prvi korak za ozbiljan ulazak u ovu profesiju i za ulazak na scenu. Studio postoji kako bi naučio pevača “zanatu” koji mu je potreban da vešto dela na sceni. Na svetski dan muzike, 21. juna, predstavili smo rezultat našeg rada na sceni “Raša Plaović”.
"Operska laboratorija", čiji ste takođe član, jedan je operski studio koji je još uvek u procesu nastajanja. Kakva su Vaša dosadašnja iskustva sa ovim studijom?
“Operska laboratorija” jeste još uvek u povoju, sa tendencijom da postane najbolji mogući poligon za mlade pevače. To je mesto gde mi vrlo slojevito radimo, od vežbi disanja i opuštanja, vežbi artikulisanja tela, pa do tumačenja lika i izvođenja dela. Privilegija je svaki minut koji provedete sa rediteljem poput Aleksandra Nikolića i imati mogućnost da od jednog takvog umetnika usvajate modele rada. Odjednom se između svih tih nota pojave neke nepisane didaskalije, podteksti, slike, tumačenja… Otključa neki deo Vas za koji niste znali da uopšte postoji.
Iza Vas je jedno takmičenje međunarodnog karaktera. Koliko su takmičenja važna za jednog operskog pevača u razvoju?
Takmičenja su vrlo važna, ne samo kako biste “odmerili snage” ili shvatili na kom nivou se trenutno nalazite; ona su i svojevrsna priprema za buduće audicije koje očekuju svakog pevača. Takmičenja vas nateraju da se suočite sa samim sobom, a tad se, čini mi se, najviše napreduje.
Nedavno ste u Budimpešti bili u prilici da slušate, ali i upoznate čuvenog baritona Lea Nuccia. Kakav utisak je na Vas ostavio ovaj susret?
Biti u prisustvu jedne takve veličine je neopisivo. Leo Nucci je na sam dan premijere odvojio gotovo dva sata za moje kolege i mene. Najležernije smo ispijali kafe sa njim i njegovom divnom suprugom i dobili pregršt pevačkih saveta. Divno iskustvo!
Ovih dana se pripremate za koncert u okviru manifestacije "Sinđelićevi dani", recite nam nešto više o tome.
“Sinđelicevi dani” su manifestacija koja se održava u Svilajncu, gradu u kom sam pohađala gimnaziju, tako da me je poziv da budem deo te manifestacije jako obradovao. Nastupiću 1. juna sa “Kraljevskim gudačima Svetog Đorđa”.
Koji svoj nastup biste izdvojili kao posebno značajan za Vas?
Prošle godine sam održala solistički koncert pod nazivom “Muzika i reč” koji je bio u formi muzičko-poetske večeri posvećene ruskim autorima. Рredstavljao je svojevrsni prelomni trenutak u mom daljem bavljenju pevanjem.
Da li postoji uloga koju sanjate da otpevate jednog dana?
Uvek sam ostala zaljubljena u ruski jezik, književnost, pa i operu… Zato maštam o Tatjani. Naravno, tu su i mnoge druge uloge, ali Tatjana me nekako “progoni”.
Intervju vodila: Jelena Milošević
