Нефертити: „Лепотица је стигла“

Године 1842. немачки египтолог Карл Ричард Лепсијус путује у Египат предводећи експедицију коју су чинили сликари, скулптори, мајстори за украсе од гипса и теолог. Ову експедицију је одобрио паша Мухамед Али и она је имала научни карактер о чему сведечи 12 свезака под називом „Споменици из Египта и Нубије“ објављени 1856. године.

Лепсијус, између осталог открива бројне натписе посвећене мистериозној жени, коју су називали „краљевском супругом“, „господарицом обе земље“ (Горњег и Доњег Египта), али осим њеног имена (Neferneferuaten Nefertiti) није сазнао ништа више о њој.

„Лепотица и предивна са круном од перја, велика престолонаследница у палати, сви су радосни и раздрагани када чују њен глас, господарица љупкости, неизмерно омилена, жена чије биће развесељава господара обе земље, његова љубљена велика краљевска супруга, господарица обе земље, миљеница среће лепа у Сунчевој лепоти, лепотица која долази, живела вечно“.

Проблем са којим су се сусрели научници тог времена био je следећи: ниједна листа краљева не спомиње ову краљицу нити њеног супруга иако су видљиви на другим местима. Наредне генерације археолога су покушавале да открију тајну ко је била Нефертити, али безуспешно. Сер Флиндрис Питри, британски археолог је 1891. године открио остатке зграда у данашњој Амарни за које је сматрао да су остаци краљевске палате. Објавио је публикацију „Tell el-Amarna“ која је тада представљала најдетаљнији спис о самом периоду египатске историје о коме се у том тренутку врло мало знало. Питријева истаживања су заинтересовала британског свештеника Нормана де Гарис Дејвидса који је са својом супругом неколико година прецртавао доступне представе са рељефа у гробницама и записе. На овај начин је открио до тада невиђен начин приказивања краљeвске породице. Наиме, то су биле врло интимне представе краљевског пара са својим ћеркама, како седе и играју се, или жале за једном од њих која је прерано умрла. Морам напоменути да овакав начин приказивања је револуционаран и до тада невиђен у египатској историји.

Овај рељефни приказ показује управо то. Краљ и краљица седе једно наспрам другог и играју се са ћеркама, док се Сунчани диск или Атон са крацима који се завршавају шакама држећи симбол живота Анкх, налази у средишњем горњем делу рељефа.

Откривено је да је краљевски пар подигао град Ахетатон (Атонов хоризонт) у част бога Атона. Име краља је било Ехнатон, а његова краљица се звала Нефертити. Постављало се питање: ко је био овај краљевски пар, и због чега њихова имена нису на листи краљева? Стари Египћани су сматрали да је особа жива све док се њено име спомиње, и да је рељефна представа, по магијском схватању, уствари та особа. На местима где би требало да се налазе имена Ехнатона и Нефертити биле су празнине, или су имена изгребана. Било је врло тешко тадашњим научницима да утврде прави идентитет овог краљевског пара.

Археолози су повезали тачке и схватили да краљ који недостаје у листама владара је Аменхотеп IV, син Аменхотепа III и његове краљице Тиј. Постојале су различите теорије о томе ко је била „лепотица која долази“. Неки су је идентификовали са принцезом Тадукхепе из Митаније (царство на горњем Еуфрату) која мења своје име по доласку у Египат, неки су пак сматрали да је она ћерка краљевског чиновника Аја. Ископавања која је вршио немачки тим на челу са Лудвигом Борхартом су вођена у сезони 1912/13. Шестог децембра 1912. године у објекту за које је касније установљено да је вајарска радионица краљевског вајара Тутмозеа, откривена је биста краљице Нефертити. Осим њене бисте, у атељеу су пронађени различити модели краљевског пара, према којима је радио даље скулптуре.

Оно што је збуњивало научнике, како онда, тако и данас јесте чињеница да је Нефертитина биста тако добро очувана, живих боје као да је протекло веома мало времена од када је завршена; на којој су видљива тек мала оштећења попут оног на уху. Док су остале бисте, модели лица као и скулптуре у доста лошијем стању. На пример, биста Ехнатона, пронађена тик поред Нефертитине је фрагментована, као што се може видети на слици испод. Оно што је сасвим извесно јесте да је ово био студијски модел, на шта указује недовршено око. Наиме, владари нису смели да се приказују са физичким манама, иако су их можда имали за живота.

Иако се налази у музеју у Берлину, она (биста) представља икону египатског идентитета. Али како је тамо завршила? Почетком XX века био је обичај да артефакти пронађени током ископавања припадају како археолозима који су их ископали, тако и Египту. Постојао је протокол који је налагао да ништа што припада краљевској породици, а пронађено је у Амарни, не сме да напусти Египат. Пре пар година, тада водећи египтолог др Захи Хавас, је у једном интервјуу рекао сматра да је Нефертитину бисту Л. Борхарт илегално изнео из земље. Изгледа да је Борхарт када је дошло време да се поделе артефакти, показао је црно-белу фотографију Нефертитине бисте, у нади да неће бити ухваћен. На његову срећу, није и биста је напустила Египат. Постоји мишљење да Борхарт уствари није ни показао праву слику бисте, већ само неке њене делове, као што су усне и очи. Дефинитивно није показао слику са круном јер онда не би смела да се износи из земље. Тако се чинило да је у питању једна од принцеза, а не краљица. Било како било, превара или не, биста мистериозно нестаје на 11 година, и наводно је била у поседу Борхартовог спонзора Џејмса Симона.

Због добре очуваности бисте, чак и данас постоји мишљење да је можда у питању фалсификат. Није тајна да је Борхарт пронашао у атељеу вајара Тутмозеа пронашао и пигменте који су били сасвим употребљиви материјал – Кречњак. Има га свуда у Египту и немогуће га је датовати. Ова тврдња није потврђена, нити оповргнута. Постоји један мали проблем. Да би особа направила фалсификат оваквог квалитета (ово није мали предмет, већ је биста од 48 центиметара), морала би да познаје канон пропорције и египатске мере тог времена. Оне се доста разликују од данашњих.

Од њеног открића па све до данас, биста се чувала на различитим местима у Немачкој. Била је у подруму банке, различитим музејима, у поседу Адолфа Хитлера а данас се налази у Новом Музеју (Neues Museum).

Нефертити и Ехнатон 

У 14. веку пре нове ере (1352) на египатски престол долази Аменхотеп IV. Његова главна супруга је Нефертити са којој се жени када је имао свега 13 година. Имали су 6 ћерки. Њих двоје ће остати упамћени као краљевски пар који је покушао да промени египатску религију, изгради велелепни град у недођији, али и унесе новине када је у питању египатска уметност. Помислили би да због свега овога, њихова имена ће бити упамћена у древној египатској историји као вољених владара. Међутим, историја тврди другачије. Према једној хронологији, у седмој години њихове владавине, овај пар премешта престоницу из Карнака у нови град Ахетатон (данашња Тел ел-Амарна). Увели су поштовање једног бога Атона (Јати), сунчевог диска. Међутим, ова нова религија се не може назвати монотеизмом из следећих разлога: поштована је Маат (космички поредак) и као богиња, и као концепт; Ехнатон и Нефертити су били повезани са божанским паром Шуом и Тефнут (бог ваздуха и богиња влаге); и њих двоје су сами подигнути у статус божанства. Ерик Хорнунг истиче да је у питању хенотеизам – религија у којој се један бог издиже изнад других, који су и даље присутну и поштовани. Један други научник, Ј.П. Ален тврди да је реч о једној форми синкретизма, тј. бог је истовремено један и мноштво. Према овоме, Египћани су на неки начин били и монотеисти и политеисти. Али Ехнатонова реформа је била радикална у својој искључивости, тражећи да се поштује само један бог, што није било прихватљиво за велики број Египћана тог времена. Аменхотеп мења своје име у Ехнатон, што значи „онај који језадовољио Атона“.

Ова слика би била идеална рекунструкција како је можда изгледао нови град са храмовима без кровова како би се поштовао сунчев диск.

Када је уметност за време Амарне у питању, како се зове овај период, долази до изражаја портрет краљевског пара. До тог момента, египатска уметност је имала строг канон који су уметници морали да поштују, и током историје Старог Египта је било врло мало одступања. Поред реалистичких приказа њих двоје, имамо и приказе краљевске породице у свакодневним тренуцима попут играња са ћеркама или пак нежних момената између Нефертитии Ехнатона.

Због оваквог начиња приказивања, неки научници су сматрали да је Ехнатон био болестан, или пак да је Неферитити уствари Ехнатон. Такође је постојало и мишљење да је у оваквом начину приказивања уствари сажет мушки и женски принцип. Прогласили су их за најромантичнији краљевски пар, који је на сваком кораку показивао наклоност једно према другоме. Као што сам већ напоменула, то није било нешто што је могло да се види за време владавине ранијих краљева.

Држање за руке, или пак пољубац у образ или жаљење за преминулом ћерком, за њих je било сасвим нормално приказивање. Може се рећи да су били у рангу са данашњим познатим личностима. Начин на који су њих двоје изабрали да буду приказивани, као живи богови на земљи иду заједно са њиховом религијском реформом. Прикази породичног живота, их чини смртницима, што се може видети на следећим сликама.

Негде пред крај Ехнатонове владавине, губи се сваки траг његовој краљици. Научници сматрају да је преминула јер би то било логично објашњење за изненадни нестанак. Али где је нестала? Мумија ове краљице засигурно постоји, али где је сахрањена? Ово питање збуњује археологе. Од времена Тутмеса I (трећег владара 18. династије), краљевске некрополе постају Долине Краљева и Краљица. У гробници КВ35, иначе гробница Аменхотепа II откривене су непознате мумије које су ту вероватно пренели свештеници како би их сачували од пљачкаша. Када су археолози вршили ископавања 1898. и открили ову гробницу, мислили су да је сасвим обична. Међутим, иза једног осликаног зида пронашли су просторију у којој су се налазиле 3 неидентификоване мумије. Једна од њих је имала унакажено лице и грудни кош. Ко год да је урадио тако нешто овој мумији, засигурно ју је мрзео. Тиме што јој је унаказио уста онемогућио ју је да каже своје име, а за Египћане ово веровање је било изузетно важно. Поред ове мумије је пронађена и нубијска перика какву су носиле жене краљевског порекла између 1400–1300. год. п.н.е. На ретко сачуваним рељефним приказима имамо доказ да је Нефертитити носила овакву исту перику.

Водећи научници су били скептични када је идентификација мумије познате као „млада дама“ (Younger Lady). Др Џоан Флечер (Joann Fletcher) је једна од неколицине која је тврдила да је ово у ствари Нефертити. Докази који су ишли томе у прилог су биле ситнице попут: то јесте било тело женске особе око 30 година старе која је рађала (видљиво на основу карлице), пробушене ушне ресице на левом уху на два места, нубијске перике за коју се зна да је такву исту носила сама Нефертити; иако је лице мумије унакажено Џ. Флечер је скенирала целу мумију и урађена је реконструкција лица која је показује велику сличност са бистом. Поред оваквих чињеница, не слажу се сви са овом изјавом, па идентитет ове мумије није потврђен.

Новија истраживања Тутанкатонове гробнице су показала постојање додатне тајне одаје за коју неки египтолози сматрају да припада управо Нефертити. Пре пар година су рађене ДНК анализе које су показале да постоји могућност да је мумија „младе даме“ уствари мајка младог краља Тутанкатона. Оно око чега се већина египтолога слаже јесте чињеница да доста артефаката нађених у Тутанкатоновој гробници као да не припада њему. Скенирања која су обављана 2015. и 2016. године нису дала јединствени одговор. Прошлог месеца је изашао чланак који најављује ново скенирање гробнице које неће оштетити саму декорацију. Када се овај поступак заврши, биће потребно неколико недеља како би се утврдили резултати. Уколико покажу да заиста постоји нешто иза зида гробнице, то ће бити почетак нових истаживања како би се утврдио могућ идентитет особе сахрањене иза тог зида.

Што се тиче краљице Нефертити, она остаје мистерија која живи.

Ауторка: Тамара Петковић

Scroll To Top