Нада

Волела сам те.
Можда те превише желела.
Скривала те у себи знајући,
колики би пораз доживела, откривши те.

Желела сам твоју руку.
Твоје срце. Твоје све.
Па чак и твоје кораке,
који су ми причали о твоме страху.
Страху да се откријеш.

Замишљала сам своје руке,
на твојим образима,
усне на твојим уснама,
па да заједно корачамо путем безнађа.

Желим твоју реч,
јер без ње моја веровања немају вредност.
Шта сам ја без твог веровања у нас?

Ауторка: Сашка Солдат

Scroll To Top