Над провалијом

Вратио си чиме су те дужили
Преко мере кад све зброје
Отели су и што ти нису пружили
Сваки ђаво зграбио је своје

Скочи шта те кочи

Горког хлеба кусаш помије
Хрома правда виси наглавачке
Каљав образ леден извор мије
Кучине и трице развући ће мачке

Скочи шта те кочи

Боље крепај но што таљигаш жив
Твоја мука баш ништа не вреди
Зашто жалиш живот блед и видик сив
Пожури једноставно све уреди

Скочи шта те кочи

Њих не боли што те савест гребе
Одахнуће после нека те то теши
Другима подели не мисли на себе
Ко жртвује више мање се огреши

Скочи шта те кочи
Сјаши шта те плаши

Ко гине не брине

Аутор: Јован Павловић
Насловна фотографија: Antony  Gormley (1950), Body LXIII

Scroll To Top