Убили смо Човека.
Да смо знали да је Бог,
нико од страха не би камен бацио.
Овако,
свако је за себе у темељ цркве
по један камен положио
као завештање будућим нараштајима.
А ту где је човек себе разапео
ту је први Човек себи гроб ископао.
Био је то први камен бачен у темељ цркве
коју још увек градимо.
Сада на његовом гробу
Подижемо симбол пале природе.
Петорана крв натапа земљу,
слива се у темељ.
Убили смо Човека и пре
Него што смо разапели Бога.
Још нас боле ране из борбе
са границе постојања и непостојања.
Аутор: Душан Захаријевић
