Масовне гробнице и туристичке понуде

Ана Ивић, Десет чувених призора са Западног Балкана
11 – 22. 3. 2019.

Најновија серија радова Ане Ивић приказује пејзаже на којима се преплићу планине, реке, боје неба. Питорескна природа и мирноћа древних предела сусрећу се у идиличним призорима који подсећају на утопијску Аркадију. Цртежи постају пасторалне форме богатог колорита којима се описује лепота природе и свакодневног живота. Поред радова су легенде које ове пределе смештају у околину Перућца, Петровог Села, Руднице, Текије… Када неко коме ова места нису позната укуца њихова имена у интернет претраживач, добија гомилу фотографија предивне природе, баш какву приказује и Ана Ивић. Поред тога, изађе и много понуда о рафтингу, смештајима и сл. туристичким аранжманима. Међутим, ова места се такође спомињу и у другачијем контексту, заједно са Тужилаштвом за ратне злочине, Комисијом за нестале и Фондом за хуманитарно право.

Перућац, код граничне Дрине, место је незабележених масовних злочина који се тек недавно постепено откривају. Пре осам година је ексхумирано пар стотина тела убијених током 1992. и том приликом је у медијима створена слика како је хидроцентрала Бајина Башта-Перућац престала да ради услед ископавања посмртних остатака и да преходни пут није радила управо 1992. када је била закрчена лешевима. Перућац је био и раније заступљен у медијима, непосредно након 1999, у истом контексту када су у њему пронађене масовне гробнице, као и у Батајници и Петровом Селу. У Дунаву код Текије је била пронађена хладњача без регистрације и возача, пуна лешева. Масовна гробница у Рудници је била откривена 2013, а Сребреница готово да се и не помиње у неком контексту који се не тиче ратних злочина.

Извор: suluv.org

Именујући приказане пределе заједничким означитељем „Западни Балкан“, Ивић доводи у везу све представе које постоје о Балкану, а које је у једном моменту обрадила Мариа Тодорова у студији Имагинарни Балкан. Пројектован кроз мноштво виђења Других, Балкан постаје својеврсно егзотично место које је предмет постколонијалних студија и туристичких понуда које позивају на доживљавање лепоте његове природе. Фокусирањем на односу између туристички атрактивне идиле и локација масовних гробница, у радовима се иронично констатује да је омасовљена смрт некада некоме била средство за постизање окружења које је по њиховим стандардима тако постало идилично. И да је тај такав Западни Балкан наша заједничка прошлост и садашњост. Наравно, посетиоцима остаје могућност да цртеже Ане Ивић виде ако прелепе пејзаже без залажења у друштвено-историјски аспект који имају и који у реалности квари њихов идилични мир.

Ауторка: Соња Јанков

Scroll To Top