ОРЕОЛ РЕЧИ
На рамену ми запаљена птица
Прекаљеним кљуном
Ореол оцртава
Прстеном златним венчава ми поглед
И са пуноћом свега
Мене као сужња
У страху од огњеног пада
Реч је молитва у коју је
Склањам
Буди спокојна
Између суровог сунца и праха
У мени је пустиња из које си поникла
И у коју се као пророк
Враћаш
БЕЗОБЛИЧНА КРУЖЕЊА
У вожњи старог најмљеног бицикла затиче ме киша
Толико тиха и још тиша да је не опази ни слух лишћа
Док му је опеклине покривала облозима
И крошње умивене спустише смех на моје лице
И гранолике руке све до облака су понеле
Мене земљу с небом сједињену
Сад склопљених очију пливам
Океаном који чула опнира
Јер тела су без њих
Разрешена
Као вода
У кружењу без обличја
АНИМА
На помен јабуке не одазива се ћутање
Амфора у рукама извијени је левак
Прапочетка
Мешам зној орача са својим млеком
Црницу
Лековитим нектаром појим
У вину моје крви
Окрепи се усахло поље
И тако сам течна да излићу потоп
У загрижени грех амнезије твоје
ДРУГИ ДАН
Дуго си у храстовој шаци
Лежала сведена на своје гнездо
Док лишће је
Попут наборане коже
Прекривало зачето семе под ребром
Од жеђи
И небо се распукне
А како ти да не отвориш рану
Да крилом птице свет уђе
У податно плодном
Другом дану