Марина Богдановић: Избор из поезије

          ОРЕОЛ РЕЧИ

На рамену ми запаљена птица
Прекаљеним кљуном
Ореол оцртава

Прстеном златним венчава ми поглед
И са пуноћом свега
Мене као сужња

У страху од огњеног пада
Реч је молитва у коју је
Склањам

Буди спокојна
Између суровог сунца и праха

У мени је пустиња из које си поникла
И у коју се као пророк
Враћаш

          БЕЗОБЛИЧНА КРУЖЕЊА

У вожњи старог најмљеног бицикла затиче ме киша
Толико тиха и још тиша да је не опази ни слух лишћа
Док му је опеклине покривала облозима

И крошње умивене спустише смех на моје лице
И гранолике руке све до облака су понеле
Мене земљу с небом сједињену

Сад склопљених очију пливам
Океаном који чула опнира
Јер тела су без њих
Разрешена

Као вода
У кружењу без обличја

          АНИМА

На помен јабуке не одазива се ћутање
Амфора у рукама извијени је левак
Прапочетка

Мешам зној орача са својим млеком

Црницу
Лековитим нектаром појим

У вину моје крви
Окрепи се усахло поље
И тако сам течна да излићу потоп

У загрижени грех амнезије твоје

          ДРУГИ ДАН

Дуго си у храстовој шаци
Лежала сведена на своје гнездо

Док лишће је
Попут наборане коже
Прекривало зачето семе под ребром

Од жеђи
И небо се распукне
А како ти да не отвориш рану

Да крилом птице свет уђе
У податно плодном
Другом дану

Ауторка: Марина Богдановић
Scroll To Top