Мале беле лажи

Француски редитељ Guillaume Canet, познат по својим филмским остварењима: Last night, Tell no one, The Beach, 2010. године одлучује да дотадашњи свет јунака у вртлогу акције, траума и стреса препусти чарима мора, лепоте и искрености. Прича која се рађа на екрану и прати људску свакодневицу на привидном мирном одмору које доноси лето и поновно окупљање старих пријатеља, доноси са собом осећај растерећености и истину која ће довести јунаке до стварног људско самопосматрања. Урбана легенда каже: Лаж није лаж уколико је бела. Ипак, људска проневера колико год светло обојена, доводи гледаоца до сопствене запитаности у искреност и истинитост својих поступака. Колико, како и зашто човек из потребе ушушкане и самостворене хармоније, ограђује сопствени морал и од неистинитих тврдњи креира идилични свет у којем одлично „плива”, биће предмет ове незаборавне драме. Навикнути на глумачку зрелост François CluzetMarion Cotillard, Benoît Magimel, гледаоци ће имати прилику да препознају најпознатију глумачку екипу француске кинематографије и поред незаборавног смеха, уживају у самој чињеници да је филм не само пресликана јава, већ и одговор на питање: Да ли смо увек искрени према себи и другима?

Преиспитујући наслов филма, да будем семантички коректан, мислим да филм не говори о лажима, већ пре о тајнама и, конкретно, о свему што кријемо од наших најближих и највољенијих и коме верујемо када говоримо. Наравно, то са собом повлачи питање: која је разлика између лажи, тајне и поштења уопште?
Persephone M.

Конформиста или не, идеалиста или не, реалиста или пак сањар, овај филм је прича за свакога и бела лаж би била рећи да се човек у оваквом остварењу не може пронаћи. Стога вам КУЛТ препоручује двочасовно лутање кроз летњу оазу једне искрене дружине.

Scroll To Top