Магична рупа

Једном ми је било досадно. Седела сам и гледала у зид. Размишљала сам о другој деци света. Шта ли она сада раде? Како се забављају?

Узела сам глобус који ми је поклонила тетка. Мало сам га вртела. Одједном се чуо неки звук. Као да неко буши рупу. Поново сам окренула глобус. У Француској је била пробушена рупа. Довољно велика да се кроз њу гурне срж од оловке. Завирила сам унутра. Тад сам се одједном нашла у Паризу, баш пред Ајфеловим торњем. Био је величанствен. Мало сам се прошетала најближом улицом. У даљини сам угледала неку децу како возе бицикле. –„Хеј!”– узвикнух – „Могу ли да се играм са вама?” Деца су, наравно, пристала. Једна девојчица ми је позајмила свој стари бицикл. Возили смо се четири улице и три круга око торња. Кад смо хтели да се провозамо још једном по улици поново сам се нашла у својој соби. Погледала сам где је она рупа, али рупе није више било. Поново сам вртела глобус не би ли нашла још неку рупу. Рупе су почеле да се појављују у Бразилу, Јапану, Кини, Италији…

Била сам мало гладна. Осетила сам мирис пице и баш када сам хтела да видим да ли тај мирис долази из Италије, мама нас је позвала да ручак да једемо пицу. Рупе су нестале.

Ауторка: Александра Радмиловић  (9 година)

Scroll To Top