Лазар Букумировић: Афродите-месечарке

                                                     1

можда јер сам повремена
                                              и јер се селим као лета
можда јер нема шуме
                                              у којој бих два јутра успела да спојим
или јер нисам једина
                                              или зато што је овај покушај града бара
једна велика пустиња
                                              у којој се нико не моли са мном
јер нема воде течније од жаоке
                                               ни насушније љубави од времена
то су све добри разлози
                                               ни крит не стоји кипрови нестају
а нисам видела кипарисе
                                             нити се суше више завршавају са смолом
можда што сам од стене одсечена
                                              и бачена у море
до тебе не стиже река
                                              и ти не отичеш из мене
можда јер смо исте         зато нас ни нема

                                           2

смела си била са мном
                                        ћути ми музо њену срџбу
поново твоје којештарије
                                        још једном твоји покушаји
жариле те медузе заувек
                                        раже ти спремале освету
шкољке те динстају љубави
                                       и тебе прже шарани
ти си ми једна византијска салата
                                      месо кад постим
                                      млеко кад мрсим
ружа ветрова
                                     ту сам те мислим и укрстила
спуштених руку
                                     прстију прекрштених
љубоморна на оно што је твоје
                                     бесна што није одувек
ти знаш
                                     да прошли су многи други
и ја сам била степа
                                    мочварно тле са скакавцима
                                    само што се
још нико није          задржао
и ја сам била шума и ја сам била пожар
                                   и пепео си била од мене
залеђено језеро и све је некако пролазило
                                   једино ме и даље плаши
што ме више ништа не боли

                                            3

нисам ли била довољно удобна
                                   у супротном отишла бих и раније
покисла трска ланена јастучница
                                    увек ненамештен кревет спуштено узглавље
сад миришем на ноћи које ме нису мазиле
                                    и ја на капетане које је попио босфор
причам свима о теби и читам ти старе песме
                                   оне у којима још увек те волим прстима
у којој је шкољка мајка
                                   у којој она није оштро камење с пута
и два-три перa вредим
                                  лицитирам против гравитације
руку ти враћам и опет грицкам нокте
                                  и ја сам сигурна да ћеш ме окупати
у злату када ми дођу друге
                                  бришем све твоје поруке ја сам ти само слово
сентиментална дубина
                                 прокопан мореуз где смо могле отићи у шетњу
суецки канал црвеније море од усана
                                 и ја ти нестајем у пени како и треба да буде

                                               4

и као да се опет дешаваш у мени
                                  то је једна опасна празнина коју би свако умео да смири
понављам уигран процес учим шта волим вежбам нову себе
                                 сушим косу ушивам пупак добро причвршћујем раме
и то ништа као да не зависи од тебе
                                 пролазим истим парком деца из зграде ми машу
стићи ће брзо резултати зови ме сутра пре подне
                                јако су лака правила бациш коцку и видиш ко сам данас
и шта побогу значи савијена ивица сумњива тачка твој осмех успут и смирна
                                оно што хоћеш сутра за доручак да ти спремим
идем да направим списак
                          да се прецртаваш део по део да кажеш коначна распродаја хлеба
и опет све полице су празне ја немам чиме уста да храним
                                  а ја сам нож под твојом кожом и тарот карта и обећано лице

                                               5

заиста сам покушала
                                а има тако много дана да се не успе
једноставно да се заборави да се не добије дозвола
                               да се не пронађу руке у својој величини
да се застане у музеју да се види царичина дијадема
                               далеко од очију и све болесније срце
шафран ми није никао чак је и корњача побегла
                               у таквој боји немају ни честитку ни дукат
да научим о себи да знам да ли је светлост хладна
                              избачена као слепи путник у срце океана
и из навике примећујем
                              нешто се пред тобом поново завршава
то је лепа гола лутка којој ти шијеш очи
                              варљиве када се воле другачије у двојини
суплетивизам суплемент разговор супротан разговору
                              и тако диван начин да се обесмисли још један синоним мене

                                         6

још ме заболи језик када кажем бол
                               десила се метатеза ја сам сада са другима
овако се никада не пише обриши када прочиташ
                              а јутра када си ме научила како се безболно одлази
треба ми нешто јаче од тебе да се смирим
                             два марсова месеца јалова вода дунав неповређен обалом
овде људи миришу на крему за сунчање и додир
                             сунце се одбија о сат у исти дан падају два свеца
хтела сам да ти подарим ореол од брадавице и омана
                              пођи са фењером у башту нађи лек за све до сада у животу
и знаш ли шта се усудила да ми каже
                               да зимских ружа нема
само оних које не цветају током читаве године

Аутор: Лазар Букумировић

Scroll To Top