НАУЧНИЦИ
Дошли су
у скупим оделима
представници наше државе у рату
рату који нису видели
„Желимо нешто моћно“
рекли су
„Једноставан прекидач и победа“
створили смо бомбу
Прво тестирање
било је у пустињи
„Задовољавајуће“
Потом је створена макета града
у природној величини
постављене су пластичне лутке
унутар лажних кућа
„Задивљујуће“
тапшали су
када су видели
да су остале само рушевине
Дошло је до примењивања
траженог оружја
Ми нисмо одредили датум
нити који ће град бити мета
нисмо изговорили коначну наредбу за напад
нити управљали авионом који је бацио бомбу
Ми нисмо видели оца који је покушао да спаси своју децу
лежећи преко њих
нити изгореле успомене
нисмо чули крике
нити стрељали преживеле
Ипак
крв је била на нашим рукама
На рукама које су
примале честитке
због изума
који је донео победу
ИЗГОВОР
Све ће свакако проћи,
мисао која нас спаја
док су се водиле битке
или спаљивали људи на ломачама
Све ће свакако проћи,
када је издао пријатеља
или тукао жену
Све ће свакако проћи,
док отимају индијанцима земљу
или спаљују Јевреје
Сви ћемо умрети,
зато нам је све дозвољено
ЈУНАК
Вратио се из рата
и помиловао
лице своје ћерке
шакама које су
стезале нечији врат
ПРАХ
Покојни брат љубавник сестрић
прва симпатија шеф шаљивџија
непријатељ Марков тата војно лице
Избледела слика на бандери
ствари поклоњене црвеном крсту
суза у оку онога ко више не уме да се сети
ЈЕДИНИ НАЧИН
Ланци су срасли у кости
кључеви су бачени у уста чудовишта
Како побећи из кавеза
када ја јесам кавез
Биће неуредно
дајте пешкира
али не и доктора
Не желим да ове кости буду
враћене на место
Ауторка: Сања Митровић
