Kad zataje nervi, pozovi se na umetnost

Pre i nego što kažemo nešto o predstavama poslednjeg dana pozorišnog maratona u Somboru, zahvalimo se. Zahvalimo se Narodnom pozorištu Sombor što ne preže od umetnosti i širenja umetnosti. Što nesebično omogućava svojoj publici da pripada veličini koju retko koja pozorišna scena ume da prepozna i sa ponosom je nosi. Nadajmo se da će ovaj festival poživeti još dugo, jer zaista – kocku neko mora da baca.

Poslednji dan pozorišnog maratona završio je kako je i počeo – hronologijom. Od dogadjaja XVI veka pa sve do današnjice, završene muzikom i poezijom koja umetnost čini, četvrti dan maratona donosi iskustva koja je istorija pretočila u stvarnost. Prva predstava poslednjeg dana, Marija Stjuart, možda ne govori o srpskoj istoriji, ali govori o vladavini koja je potkovana savetima, dok ipak jedna, svesna sebe odlučuje u svoju korist, pa makar zarad oduzimanja života krvnog srodnika. Sve to moguće je i danas, jer se pred lepotom leži, a ne kleči, jer prioriteti ličnosti i važnosti prevladjuju ono zaista bitno. U fabuloznoj izvedbi Nade Šargin kao kraljice Elizabeze kao i Sene Djordjević u ulozi Marije Stjuart, dobijamo sliku engleskog društva koje pati tek onda kada je promena nemoguća. Isto kao i s početka maratona, ova predstava pokušava da predoči greške koje su neminovne, jer narod je potčinjen onom ko vlada, a ne onom ko bi trebao. Istorija sama po sebi nosi subjektivno tumačenje, kao i umetnost, te ova vladavina parcijalno biva definisana kao dobra i loša. Medjutim, podanici su podeljeni onako kako dolikuje, ili jednoj ili drugoj kraljici, gde je broba večna, naročito ona za sopstveni život.

Izvor: Narodno pozorište Beograd

Kako je rečeno, hronološki poredjano, u drugoj predstavi radjenoj po drami Miroslava Krleže, U agoniji, takodje donosi priču o degradaciji porodične zajednice koja je od samog početka pogrešna. Mlada žena, osudjena na život „grofice“ čiji je muž sve, samo ne dosledan svoje titule, pokušava da opravda njegovu smrt kao najbolji ishod. NJen ljubavnik, pak, ne može da podnese surovu stvarnost, jer ne ume ni sam da proceni ličnost, te se upušta u afere koje ga samo mogu dublje zatrpati. On, kao Marija Stjuart na početku predstave, s pola tela je već u grobu. NJegova smrt je neminovna, jer nije uspeo da se izbori prevashodno za sebe i svoj integritet. Kao osoba koja ne ume da se smesti u jednu ulogu (ili advokata, ili ljubavnika, pa i samo čoveka), on polako nestaje, a njegova ljubavnica, grofica Lenbah ipak ne može da još jednom trpi pored sebe (i pod sobom) čoveka koji nije spreman da podari još jedan život. Naročito je značajan trio koji formira ovu predstavu. Marija Vicković kao grofica Lenbah, Radovan Vujović kao advokat/ljubavnik i Branko Cvejić kao inspektor, ali i kao pisac koji govori didaskalije originalne drame, ovo delo maksimalno oživljavaju, te tragikomičnu, veoma uspešno uspevaju, dramu gradjanskog društva da postave pred publiku.

Za kraj, publici je data tragikomedija njene sadašnjice. Iako je radnja prvenstveno smeštena na crnogorski prostor, prikazana je sudbina celokupnog balkanskog naroda.  Kraljevsko pozorište Zetski dom iz Cetinja svojom vrsnom glumom prikazuje društvo, od najmladjih, do najstarijih naraštaja, njihov mentalitet i želje, dok sve to propada u nemogućnosti realizovanja zbog prostora na kome se nalaze. Tradicionalno se kosi sa modernim, poštovanja je malo, propadanja mnogo, a sve to je zastupljeno jer smo ponekad i sami krivi za ono što nam se dešava. Ljudska ranjivost je velika, jer ne omogućavamo samima sebi da spoznamo ono što jesmo, te da delamo u skladu sa našim mogućnostima. Hvala našim gostima crnogorskog teatra, što dokazuju da umetnost živi, te da ume i dalje da primeti sve ono što nas čini malima i što bismo trebali menjati.

U atmosferi koja dolikuje slavljenju ovog festivala, Nebojša Dugalić uz pomoć Borisa Pingovića, Nine Ćosić i Voje Savića, muzikom, poezijom  i aforizmima, zatvorio je ovo veče kabareom. Uz večne tekstove, publika je ispraćena u želji da se pozorišni maraton održi u životu, onako kako maraton to čini sa umetnošću.

Tradicionalno, maraton je zatvoren cvetnim udarom i dodelom nagrada najboljima u sezoni. Ove godine, nagrada za najbolju glumicu sezone pripala je zasluženo Ivani V. Jovanović, a nagradu za najboljeg glumca sezone dobio je Bogomir Djordjević.

Autorka: Gorica Radmilović 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *