Политика & rock and roll

INTRO: It’s better to burn out than to fade away

„Одавно сам указивао на опасност да rock and roll буде кооптиран унутар естаблишмента. Некада је rock and roll требао да буде побуна против отуђености и преозбиљности света у коме су рад и трошење биле једине вредности. Али, звезде дугих коса почеле су да бацају погледе на резиденцијалне квартове градова и да се друже са босовима. Данас је тај процес приведен крају. Музика је исто оно што и ТВ пропаганда: сврха јој је кретенизација младих. Kао и све револуције, rock and roll је имао фазу белог усијања, заноса, огромне енергије; као и све револуције имао је своје хероје и своје жртве (Brian Jones, Jim Morrison, Jimi Hendrix, Janis Joplin, Kurt Cobain, John Lennon…)

И онда је дошао период петрификације. Оно што се данас свира подсећа ме на етнографске или природњачке музеје. И као што владе дају субвенције за те установе које зврје празне – исте те олигархије и капом и шаком потпомажу дискографску продукцију чији је производ сличан музејским: ПРАЗНИНА. Techno и rave party-ји пре подсећају на voodoo оргије, него на састајалишта младих. Власти све то посматрају благонаклоно, јер им више одговара да се гнев, незадовољство и енергија младих без икакве изгледне будућности потроши (уз малу помоћ еxтасyја) на самоуништење, него да ти исти момци и девојке једнога дана дођу под прозоре главешина са мотком…“

Светислав Басара, књижевник

It’s only rock and roll

Rock and roll је био прва светска револуција изведена ненасилним методама и без капи проливене крви. Покренула га је млада генерација стасала у хаосу и бруталном крвопролићу Другог светског рата, жељна властите музике и тотално другачијег погледа на свет од дотадашњег. Rock and roll је све окренуо наглавачке – од дотадашњег односа родитеља и деце (где су деца требала само да се виде, али не и да се чују, тј. да својим животима копирају савршенство родитеља и света који им се наметао као непромењиви ултиматум), до изгледа, језика, начина понашања и звука, звука којег ће неко веома изиритиран гласноћом и неразумевањем истог назвати звуком џунгле

Rock and roll је као покрет (пре свега музички и друштвени) буквално променио све, мада је у самом почетку заправо био музика црнаца у интерпретацији белаца… Од готово самих својих почетака он је био политизиран, чинећи са бројним другим бунтовним покретима тих година (пре свих покретом битника) широку антисистемску фронту против окошталих норми и конформизма Естаблишмента. Оно што rock музици даје ноту политичности, почива на аксиому да она представља једно моћно и у историји незабележено средство младих људи унутар вечног сукоба генерација за надмоћ и превласт. Kада се каже rock and roll, мисли се пре свега на побуну – прегласна и иритирајућа музика, начин одевања, изражавања и понашања који одступају од иолеконвенционалног, традицијом зацртаног стереотипа.

Своју пуну популарност наоко деформисани и бесмислени тонови rock and roll стекли су оног тренутка када је класа одраслих пуним гласом устала против њих, тј. против тзв. звукова џунгле. Rock and roll је био само један од начина духовног одражавања стварности, једна крајње искрена и непосредна емоција. Нажалост, та се емоција временом губила у налетима комерцијалних таласа, нестајући под притисцима медијских манипулатора, индустрије јефтине забаве, разноразних продаваца магле – остајући од некадашње бритке оштрице само испразна, комерцијализована јалова и тупа забава за исто тако затупљене масе …

“После Битлса диско индустрија је постала фабрички високо серијски посао. Изгубила се креативна слобода. Таленти су потиснути. Менаџмент је почео да диктира једноличну ударачку музику: бип бип, бип, бип. Изгубио се дво, тро и четворочетвртински такт. Униформу у последњих 30 година ремете реге музика и алтернативни експерименти антииндустријских група. Реп је стил вероватно последња станица у деградацији електричне епохе, јер ту музике више ни нема, док се песма свела на атонално брбљање певца рецитатора…”

Драган Веселинов, професор

Потпадајући под утицај индустрије забаве и Естаблишмента, rock and roll је почео да се отуђује од сопствених извора, базе и вредности, настављајући потом да плута у муљу некреативности и индиферентности. Временом се претварао у јалову, јефтино упаковану забаву медиокритета, поставши облик сопствене пародије и негације …

We are only in it for the money

Појава punk rock-а средином седамдесетих година 20. века, најбоље је потврдила следећу чињеницу: rock је изворан и чист једино онда када се бори против ауторитета. Пунк покрет није штедео Систем и Поредак савременог, фино упакованог, тоталитарног друштва. Његове поруке су биле јасне и убојите, његова побуна против неправди и незапослености је била искрена и утемељена у изворним вредностима rock and roll-a. Један од пунк слогана најречитије говори о суштини идеје: Не знам шта желим, али знам како то да постигнем.

Рушити, спалити, пребити, убити, уништити и негирати, биле су идеје водиље присталица пунк покрета, а објекат тих глагола нису били тадашњи водећи политичари (попут чувене гвоздене лејди Маргарет Тачер, премијерке Британије), него сам Систем и ауторитет, било са које стране он долазио, јер установљени ауторитети и његове институције нису одговориле очекивањима нових генерација. Истицање фашистичких симбола – кукастих крстова и Хитлерових слика – никада није имало значење које стварно има; било је то само бурно и пуно ината реаговање на неспособност Система да младима пружи шансу.

Али, већ после годину-две дана, политичност и одлучност пунка је спласнула на ниво комерцијализованих и јалових тирада. Покрет је претворен у модни тренд, као такав је подруштвљен а тиме и отупљен, те сведен на популистичку забаву. За утеху остаје чињеница да је такав развој догађаја био и остао својствен за цео rock and roll  покрет. Силогизам је прост: ако си рокер, онда тежиш да те чује што више људи. Ако ти то пође за руком, принуђен си да се ослањаш на устаљене институције, познате као rock бизнис. Онда те институције узму под своје, зарадиш пуно пара и баш те брига за политику и систем који, тамо неки кажу, уопште не ваља …

Лабудова песма за крај 

“Ништа се, нажалост, не може променити. Kао и позитивна, и инфернална имагинација нема граница. Не смем ни да мислим на шта ће музика личити за неких десет година. Уместо тога, радије маштам о НЕЧУЈНОМ РОKУ, о групама које би одбациле хардвер гитаре, појачала, бубњеве и које би стварале музику унутар глава и душа. Само за себе и оне који их могу схватити.

БИЛО ЈЕ ДОБА KАДА ЈЕ ROCK AND ROLL БИО НЕВИН. ОНИ KОЈИ СУ ГА СВИРАЛИ, ОСТАЛИ СУ НЕВИНИ. ЗАТО ШТО СУ, УГЛАВНОМ, МРТВИ…”

Светислав Басара, књижевник

Аутор: Драган Узелац 

2 thoughts on “Политика & rock and roll”

  1. Hvala redakciji, hvala dragim i lepim urednicama !

    ,,Politika i rokenrol” jedan je od mojih prvih tekstova, nastao sredinom burnih devedesetih(koje izgleda još traju, menjajući samo formu), moj izraz bunta i gorčine prema svetu koji se zasniva na lažima i sili … Drago mi je da smo otvorili saradnju jednim od mojih rokerskih snova o promeni sveta i nadam se da je zadovoljstvo obostrano, kao i da će čitaoci pronaći nešto vredno i lepo za sebe!
    Srdačan pozdrav, drage moje urednice i dame … velika mi je čast biti deo jednog sjajnog, lepog i obrazovanog tima!!!
    IT’S ONLY ROCK AND ROLL … but i like it ….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *