Кад се слабост преточи у силу, а живот живи у забавном посвећењу

Николо Паганини (1782-1840)

Нагла природа, несталан дух, непристајање на осредњост, љубавна лутања, сифилис, премного импресија ограничених телом и једини излаз – музиком ће се оне сортирати, уобличавати и изводити. Николо Паганини. Жене су га обожавале, славни савременици га често оспоравали и оптуживали за сумњиво дружење са мрачним и оностраним! Био је музичар-акробата, први извођач Националног републиканског оркестра и други виолиниста на двору Елизе Бонапарте, владарке кнежевине Луке. Предрага Елиза ће се, попут многих жена, заљубити у Паганинија и са њим имати чудесну, страсну и брижљиво скривану везу. Веза се окончава 1809. године, када Паганини напушта двор и повлачи се из јавног живота на неко време. Након те паузе, његова каријера доживљава вртоглав успех, а упоредо са њом над његовим животом почињу да владају две силовите појаве: прва права и једина љубав којој се Паганини цео давао – љубав према сину Акилу, из везе са певачицом Антонијом Бјанком са којом такође неће успети да оствари трајно заједништво и друга – разарајућа болест која ће га урушавати и одвести у смрт.

Зашто Паганинија и данас свет слави као виртуоза и шта је то што је, поред неспорног талента, утицало на њега и музику? Болест, али она са којом се родио, веома ретка, још пре рођења записана у њему као генетски поремећај, а која се зове марфанов синдром. Специфичност овог синдрома је извесни поремећај у везивном ткиву одређене особе, те она има или натпросечну висину, или изразито дуге удове или прсте. Управо је ова болест повећала техничке могућности његовог извођења на виолини. Постоје документи у којима његов лични лекар објашњава да Паганинијева рука није била већа од руке просечног човека, али због тога што су њени делови били толико растегљиви Паганини је успевао да дуплира свој опсег. Или, другачије речено, он је могао без промене позиције леве руке, са лакоћом, сигурношћу и невероватном брзином, да одсвира одједном оно што други извођачи свирају мењајући угао и покрећући руку. Његова болест је само појачала његов природни таленат захваљујући коме је постао један од највећих светских инструменталиста. Његова уметност је заснована на његовом физичком деформитету који је музичар очигледно препознао, развијао, практиковао и тиме увећавао.

Због Паганинијевих извођачких вештина, неуобичајеног бледила и мршавости, звали су га дететом вештице The Witch’s child“. Спекулисало се како је склопио пакт са ђаволом на шта је Паганини реаговао потпуно у складу са оним какав је био – забављао се. Тако је неретко имао обичај да се, обучен сав у црно, довезе на концерт у црним кочијама коју би вукла четири црна коња.

Позната је прича о Николу Паганинију и његовом свирању на једној жици. Наиме, негде стоји податак да се на једном од његових концерата догодило да су једна по једна жица почеле да пуцају, те да је он целокупну изведбу одсвирао на само једној жици. Другде имамо причу како му је богати господин наручио серенаду за своју драгу. У то време жице на гудачким инструментима прављене су другачије него данас, лако су се раштимавале и још лакше пуцале, поготово током извођења на отвореном. И тако, пукоше жице, прво Е, па жица А, па жица Д. Успаничени господин је беспомоћно пратио призор, али када је видео чаролију одсвирану на јединој преосталој жици Г, вероватно је помислио како је, управо овим свирачким „инцидентом“ који се десио унајмљеном музичару, заувек заробио срце своје госпе, поклонивши јој мелодију виртуоза који на једној виолинској жици изводи чуда.

Николо Паганини првенствено је познат као сјајан извођач, али део свога рада посветио је компоновању. Moses Fantasy on G – String Паганини је компоновао за на једну жицу које је интонативно и технички једно од најзахтевнијих изведби на виолини. КУЛТ данас бира за вас извођење Мојсијеву фантазију у извођењу Стефана Миленковића.

Ауторка: Тања Таубнер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *