Opijeni ljubavlju: restauracija žanr filma

Verujem da ne postoji osoba na ovoj planeti koja nije pogledala bar dvadesetak romantičnih komedija u svom životu. Znate, onaj filmski žanr koji je u potpunosti zadovoljan debelim granicama u kojima se nalazi. Opšte je poznato, da ako neka osoba pogleda jednu romantičnu komediju, znaće ih sve napamet.

Svako ostvarenje ove vrste oblikovano je po istom predvidivom šablonu. Priča naravno počinje sa “slučajnim”i “duhovitim” susretom momka i devojke koji su sušta suprotnost jedno drugom. Američki filmski kritičari, Rodžer Ibert i Kristi Lemir su stvorili popularni termin za ovaj prvobitni susret dva glavna aktera svake romantične komedije, pod nazivom “meetcutesituations”.

opijeni ljubavlju, punch drunk love, adam sendler, emili vatson

'Opijeni ljubavlju'

To su situacije, skrojene od strane scenarista, koje stavljaju likove iz različitih sredina i sukobljenih temperamenata u duhovitu i neugodnu poziciju pri prvom susretu. Ta neprirodna okolnost daje likovima šansu da se upoznaju jer, sudeći po filmovima, “ne postoji” nijedan drugi scenario koji bi mogao da ih spoji. Kasnije, film stavlja gore pomenute likove u stalni kontakt kako bi se njihova sukobljena mišljenja, konstantnim sudaranjem mogla stopiti. Iako nam iskustva iz pravog života kazuju da, ako se s nekim razlikujemo u gotovo svakoj tački, nećemo boraviti na istim mestima, niti imati želju za dubljim kontaktom s takvom osobom. Kako u tekstu čitaoce ne bih udavio ispranim, monotonim sitnicama, navešću u kratkim crtama samo neke od neophodnih stvari koje će romantičnu komediju učiniti uspešnom na tržištu:

  • U takvom filmu, likovi moraju imati prijatelje ili porodicu koji će iz pozadine zbijati šale i ukazivati na opšte poznate činjenice koje glavni glumci ne mogu sami da shvate, kao na primer: O moj bože, ti si se totalno zaljubio/la u nju/njega.
  • Sastavni deo su i montaže snimaka glavnih likova uz neku popularnu pesmu koja trenutno trešti na radijima širom sveta, jer realno, mrzi te da razrađuješ njihove priče dublje.
  • Pre nego što će jedno drugom priznati svoja osećanja, desi se situacija u kojoj jedan od likova uhvati drugog u nekom nesrećnom, obavezno kontroverznom trenutku i pobegne bez reči.
  • Onda ta ista osoba odluči da napusti mesto u kom se radnja odvija kako bi sabrala misli dok druga osoba pokušava da je spreči u tome, koristeći, vrlo verovatno, najumobolnije prevozno sredstvo kao što su konji i magarci, umesto da sedne u bus, taksi ili voz.
  • Pred sam kraj, osoba koja je jurila drugu, mora da održi veliki govor kojim će, pomoću svojih elokventnih reči, koje nije mogao da sastavi pre, izbrisati još uvek nezamislivu situaciju koja je prouzrokovala sve njihove muke.
opijeni ljubavlju, punch drunk love, adam sendler, emili vatson

'Opijeni ljubavlju'

Ti filmovi, vremenom su postali najsigurniji oslonac svih velikih produkcijskih kuća. Kada “20thCenturyFox”, “Paramount” ili “UniversalPictures” osete nedostatak novca, izbaciće nekoliko romantičnih komedija koje će ih vratiti na noge. Na taj način su filsmki studiji stvorili neraskidivi krug maštarija koji itekako ostavlja veliki utisak na mlade ljude, pogotovo devojke, ali to je već neka druga priča u koju ne bih da zalazim.

Da li je moguće izbaciti ovaj voz iz fiksiranog koloseka, sagraditi neku drugačiju prugu koja putnike može dovesti do istog cilja, a pritom ih naučiti o sebi samima? Kao jedan takav primer, izdvojio bih film “Opijeni ljubavlju” (Punch-Drunk Love) američkog scenariste i režisera Pol Tomasa Andersona iz 2002. godine.

P. T. Anderson postao je poznat kao jedan od najtalentovanijih mladih američkih režisera devedesetih godina, zajedno uz Kventina Tarantina, Ves Andersona i Dejvida Finčera. Nakon velikog uspeha njegovih filmova “Noći bugija” (Boogie Nights) i “Magnolija” (Magnolia), Anderson je odlučio da obradi temu koja će se baviti nekim manje tmurnim stvarima u odnosu na prethodna dva. Za glavnu ulogu u novom filmu, izabrao je glumca i komičara Adama Sendlera, poznatog po svojim popularnim “muškim” komedijama. Glavnu žensku ulogu dobila je glumica Emili Vatson koja do tada nije imala iskustva u komedijama jer se dugo bavila dramama i pozorištem. Kada kažem da je ovaj film romantična komedija, ne mislim to u bukvalnom smislu. Ovaj film jeste komedija i definitivno jeste romantičan, ali ni u jednom trenutku ne kompromituje svoj glavni cilj zbog komedije ili jeftine romanse, a to je iskrenost.

Film prati usamljenog i potlačenog lika prepunog anksioznosti, pod imenom Beri Egan. On vodi pristojnu kompaniju koja prodaje “nesalomljive” sprave za otpušavanje cevi i wc-šolja, koliko god to smešno zvučalo. Ima sedam sestara koje ga konstantno ponižavaju, kinje, i vrše neku vrstu mentalne kastracije nad njim. Kad god pokuša da vodi normalan razgovor sa nekom od njih biva napadnut  rafalom pogrdnih pitanja i optužbi. U svom okruženju, naučio je da trpi okrutne i bezobzirne reči upućene njemu, te da ih manifestuje na jedini način zakoji zna, nasilnim ispadima. Čak i kada ima potrebu da kaže kako se oseća, nije u stanju da to izgovari sestrama, već jednom od njihovih muževa.

Jednog jutra, dok pije kafu ispred svoje firme, Beri je svedok neobjašnjivoj saobraćajnoj nesreći. Zatim neko ostavi mali klavir (harmonijum zapravo) na ulici ispred njegove firme i isto jutro upozna devojku po imenu Lena koja ga je zamolila da joj pričuva auto, dok se autoperionica prekoputa ne otvori. Jeste li pohvatali sve? Ok, idemo dalje.

opijeni ljubavlju, punch drunk love, adam sendler, emili vatson

'Opijeni ljubavlju'

Beri takođe skuplja veliku količinu čokoladnih pudinga zato što želi da osvoji nagradu, besplatno putovanje do svake destinacije na svetu. Svako pakovanje pudinga nosi određeni broj besplatnih letećih milja avionom. Pričamo o OGROMNIM količinama pudinga koji samo tako visi u njegovoj firmi i čeka da bude iskorišćen za neko daleko putovanje. Ne zaboravimo, Beri je usamljen momak, i ta činjenica ga natera da jedno veče pozove hot-lajn servis kako bi ublažio tu usamljenost. Nesvestan opasnosti kojoj se izlaže, jadni Beri servisu izdiktira sve svoje podatke: od adrese stanovanja i broja telefona, do broja kreditne kartice i socijalnog osiguranja. Ubrzo mu postaje u potpunosti jasno da ljudi koje se kriju iza tog hot-lajn servisa korise usamljene muškarce kako bi ih ucenjivali i krali im novac.

Berijeva jedina svetla tačka tokom filma je vreme koje provodi sa devojkom koja mu je ostavila auto prvog jutra. Ona mu prizna da je ostavila auto kod njega jer je htela da stupi u kontakt s njim. Kasnije saznajemo da je ona koleginica Berijeve sestre s kojom je ona htela da ga spoji, ali i Beri i Lena biraju drugi put, put na kom neće biti pod konstantnom prismotrom od drugih ljudi. Sa svih strana se oseća pritisak neprijateljskih sila dok on pokušava da ostane pribran i konačno započne značajnu vezu s devojkom. Tu stvarna priča filma počinje. Na koji način ljubav može da nas inspiriše da popravimo svoj život iz kog nismo videli izlaza. Ostatak filma su zabavni, dirljivi i potresni trenuci nečijeg života. U filmu veza između Berija i Lene nije prikazana u klasičnom smislu. Oni nisu ti koji stvaraju probleme jedno drugom, život oko njih ih pritiska i oni moraju da pronađu način da opstanu.

large_o8sdnzcydhixot6vnvjcm3f4e79Tačno pred snimanje filma, P. T. Anderson je zamolio kompozitora Džona Brijona, s kojim je radio na prethodna dva projekta, da snimi nekoliko kompozicija sastavljenih isključivo od ritmova. Režiser mu je rekao, da kada snima duge prateće kadrove, često nosi slušalice na kojima je odvrnuta muzika. To bi mu pomoglo oko stvaranja osećaja ritma prilikom snimanja scene. Džon Brijon i Anderson su dalje pričali o vizuelnim i muzičkim inspiracijama za film. Režiseru su se svidele boje i nijanse starih “MGM”mjuziklova iz pedesetih godina na šta je kompozitor dodao ideju da film muzički isprate kao mjuzikl u kom niko ne skače uz pesmu (kao što je običaj tog žanra). Muzika filma bi tako postala savršena mimikrija osećanja kroz koje prolaze likovi.

Beri kroz ceo film nosi plavo odelo (plava boja ujedno predstavlja tugu) zbog kog ga svi ismevaju. Kada ga neko pita zašto nosi to GLUPO odelo, on im odgovara  sa “NE ZNAM”. Anderson tu aludira na njegovu depresiju i tugu, ne zna zašto je tu, ali naučio je da je nosi sa sobom gde god ide. Lena je u filmu okupana toplijim bojama (ljubičasta i crvena) koje se vremenom, kako se oni zbližavaju, prenose na njega metaforički i bukvalno, u obliku crvene kravate na njegovom plavom odelu. Bela boja isto igra jako važnu ulogu u filmu. Ona predstavljala sve stvari koje vrše pritisak na Berija. Kada je na poslu, kod sestre u kući ili u svom stanu, konstantno je okružen belim zidovima. Belina, ravnodušnost i monotonost prate ga u skoro svakom kadru. Anderson nam upotrebom svetla i raznoraznih bljeskova svetlosti nagoveštava Berijeve želje i osećanja. Na primer, kada se Beri i Lena prvi put sretnu ispred njegove firme, svetlo od sunca pravi bljeskove na objektivu kamere i spaja plavu i crvenu boju (Beri je obučen u plavo odelo a Lena u crveno). Boje koje su praktično na suprotnim stranama spektra, spajaju se u harmoniji.

Kada već pričam o harmoniji, treba i spomenuti mali klavir (harmonijum) koji je ostavljen na ulici pred Berijevom firmom. Harmonijum je ostavljen na tom mestu pre nego što će se Beri i Lena upoznati. Beri uzima taj stari harmonijum i odnosi ga u svoju kancelariju. Ime tog instrumenta, naravno, nije slučajno i ono je još jedan od mnogih simbola njihove ljubavi. Kroz film, vidimo Berija kako pokušava da svira neku melodiju na instrumentu, ali bezuspešno. Harmonijum je star i na nekim mestima pocepan (što on popravlja izolir trakom). Kako bi Beri uspeo da odsvira harmoniju koju želi, mora da ga popravi i vežba (što je opet još jedna u nizu aluzija na njegov život i vezu sa Lenom). Mislim da sve one silne pudinge u Berijevom skladištu treba da stavim u kontekst. Kako sam već rekao, Beri ih skuplja jer želi da osvoji besplatne letove po celom svetu. Uvideo je marketinšku grešku u sistemu (koja uključuje kupone i silne popuste) i koristi je pre nego što neko drugi shvati šta radi. Naime, on nijednom nije leteo avionom, i nikada nije napustio Ameriku. Skuplja pakete da putuje, ali ih ne koristi. Pitate se zašto? Pa, ako većinu stvari u ovom filmu gledamo metaforički ili simbolički, odgovor možemo dobiti na sledeći način. Ameriku, mesto koje nikada napustio, možemo da posmatramo kao „mesto sigurnosti“ u kom stalno boravi. Mesto bez iznenađenja i života. Kada Beri upozna Lenu on odluči da s njom podeli svoju strategiju i plan da proputuje svet. Ona mu nagovesti da će za nekoliko dana krenuti na “dosadni poslovni put na Havaje” i da, ako se slučajno nađe na Havajima kada i ona bude tu, javi njoj kako bi se videli.

opijeni ljubavlju, punch drunk love, adam sendler, emili vatson

'Opijeni ljubavlju'

Tu ćemo opet videti njegovu ljubav prema Leni koja postaje sila koja ga vuče iz njegove “sigurne zone” u prostor koji je pun spontanosti. Pred sam kraj, kada život njegove nove ljubavi postane ugrožen zbog grešaka iz njegove prošlosti, Beri izgovara one VELIKE REČI, koje sam pominjao na početku, ne Leni, već čoveku koji predstavlja opasnost za njega i Lenu. U kratkom, jednostavnom govoru (kako to obično i bude u pravom životu) Beri kaže sledeće: “Nemaš pojma koliko imam snage u sebi. Ja imam ljubav u svom životu. Ona me čini jačim nego išta što možeš da zamisliš”. Smatram da te reči stoje u srcu ovog filma. Ljubav kao inspiracija za bolji život. Jer kada ništa drugo ne uspeva da te povrati, tu je ona.

U zaključku, film “Opijeni ljubavlju” važan je iz mnogo razloga. Romantične komedije su sebe, poput Berija, zatvorile u sigurnu zonu iz koje ne žele da izađu. Ljubav, koju studiji tako često reklamiraju u svojim filmovima, ne služi da nam pojasni neke osnovne ljudske stvari već zaglupljuje i (što je najgore od svega) zavarava. Pol Tomas Anderson, vođen iskrenom željom da napravi nešto vredno i poučno, napravio je istinit film o ljubavi, i što je važnije, za ljubav, uvek za ljubav.

Autor: Gojko Dimić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *