Критички водич кроз српски филм, 2000-2017

Представљање књиге „Критички водич кроз српски филм, 2000-2017“ у издању Филмског центра Србије

Петак, 23. март у 19 сати, књижара „Делфи” у Студентском културном центру у Београду

Књига „Критички водич кроз српски филм, 2000-2017“ аутора Ђорђа Бајића, Зорана Јанковића и Ивана Велисављевића, у издању Филмског центра Србије, биће представљена у петак, 23. марта у 19 сати, у књижари „Делфи” у Студентском културном центру у Београду. На промоцији ће говорити: Зоран Јанковић, Иван Велисављевић и Ђорђе Бајић, аутори, Ненад Полимац, филмски критичар загребачког „Јутарњег листа” и Сандра Перовић, уредница у Редакцији филмског и серијског програма РТС-а.

Филмски центар Србије представља „Критички водич кроз српски филм, 2000-2017“, јединствену књигу у нашој култури која садржи критичке текстове о свим српским дугометражним играним филмовима приказаним у редовној биоскопској дистрибуцији или на фестивалима у периоду од 2000. до 2017. године. Ово капитално издање написали су Ђорђе Бајић, Зоран Јанковић и Иван Велисављевић, предани и истрајни српски критичари млађе генерације, љубитељи српског и југословенског филма. Њих тројица имају дугогодишње критичарско искуство у штампаним и електронским медијима, а у свом критичарском раду специјализовали су се управо за српски филм.

Зоран Јанковић истиче да је иницијална екипа коаутора књиге у почетку била бројнија, али се број ангажованих људи временом осипао:

„Тројка која је написала књигу била је и тројка која је започела конкретан рад на стварању садржаја. Мотив је био наоко јасан – створити довољно речит, али и прецизан приказ стања у српском играном целовечерњем филму у нареченом периоду, као и у српској кинематографији у овој ери, а у исти мах и под кровом једног овако пипавог и особеног издања сјединити филмофилмску страст, која нас сву тројицу и даље држи и носи, и озбиљан, смирен и одмерен тон у процењивању појединачних квалитативних домета српских филмова“.

Фото: Маја Медић

Идеја-водиља приликом настанка књиге била је да се на једном месту нађу текстови о свим домаћим филмовима новог миленијума, те да се публици и стручној јавности пружи систематичан, прегледан и темељан увид у домаћу продукцију у том периоду. Циљ Критичког водича кроз српски филм је да се, у атмосфери општег и непролазног дисконтинуитета и (само)заборава, створи трајни осврт на домаћи филмски фундус из овог миленијума, и то на начин који у себи сједињује пет тенденција од кључне важности за једно овакво издање: филмофилију, прегледност, искрену бригу за српски филм и његову скорију баштину, озбиљност и аналитичност у основном тону и концизност својствену данашњем времену.

Према речима Ивана Велисављевића, рад на књизи трајао је две године, док је сама идеја постојала од 2013. године:

„Идеја о „Критичком водичу кроз српски филм, 2000-2017“ родила се 2013. године, али је прави рад започео пре две године, када је у игру ушао Филмски центар Србије као издавач. Најтежи део посла за мене је представљало достизање критеријума који смо поставили у критичком приступу - да филмови буду анализирани и описани сажето и прецизно, нарочито у погледу поетика и стила, да вредносни судови буду аргументовани, да се задржи филмолошка строгост а да стил писања ипак буде приступачан и широј публици“.

У главном делу књиге „Критички водич кроз српски филм, 2000-2017“ нашла су се 224 текста о исто толико дугометражних играних филмова, као и два текста о два дугометражна анимирана филма. Поред техничких детаља и фактографије, сваки текст садржи и синопсис, критичарски осврт, као и обиље других података (првенствено о рецепцији филма у земљи и иностранству, учешћу на фестивалима, наградама, гледаности у биоскопима, а ту су и изводи из критика других критичара).

Расподела текстова међу тројицом аутора вршена је договорно, и по унапред утврђеним правилима, за које Ђорђе Бајић каже:

„Та расподела је била важан део процеса настанка књиге и њен замајац. Начелни договор је био да, кад год је то могуће, критику пише онај коме се тај конкретени филм највише допао. Сматрали смо да је тај принцип најпоштенији према заступљеним ауторима и филмовима. Ишли смо годину по годину, од 2000. па надаље, неизменично са листе бирајући филмове. Први би, на пример, бирао Иван, па Зоран, па ја. Па тако у круг, све док међусобно не поделимо филмове за ту годину. И тако осамнаест пута, за сваку годину која је обрађена у књизи. Да се не лажемо, било је и филмова који се нису допали ниједном од нас. Чак и тада, трудили смо се да сагледамо и његове позитивне стране. Занимљиво је, мада не и неочекивано, то што су најзабавнији текстови по правилу били они о најслабијим филмовима“.

Фото: Маја Медић

Сви текстови у књизи богато су илустровани постерима и фотографијама из филмова, које је сакупила и припремила Маја Медић. Борут Вилд, један од водећих београдских графичких дизајнера, побринуо се за дизајн и прелом књиге, док је рецензент и писац поговора Ненад Полимац, најпознатији и најугледнији регионални филмски критичар. Критички водич садржи и додатак у коме се налазе текстови о дугометражним документарним филмовима, мањинским копродукцијама и независним, оff-филмовима. Књига има и речник мање познатих термина, као и обиман индекс за који се постарао уредник издавачке делатности Филмског центра Србије Мирољуб Стојановић. Све то у тврдом повезу, на безмало 500 страница.

Из поговора Ненада Полимца, филмског критичара и рецензента књиге:

„Књига Критички водич кроз српски филм на најбољи могући начин приступа новом добу српске кинематографије, обрађујући филм по филм, нудећи уз обиље података и врло релевантне критичарске ставове. Сва тројица аутора – Ђорђе Бајић, Зоран Јанковић и Иван Велисављевић – одлично познају светски филм и његове трендове те српски филм непрестано доводе с њим у везу. Ништа ту није натегнуто, све је врло сувисло образложено, и то је највећа вредност њихове књиге. Фасцинира како су се успели одмерено и аналитички поставити не само према биоскопским хитовима као што су Свети Георгије убива аждаху и серијал Монтевидео, него и према понекад врло тешко проходним microvawe  остварењима. Вероватно нема шансе да овај водич прочитате у једном даху, превише је ту филмова и стилских праваца, али прелиставаћете га сигурно годинама.“

Из предговора Бобана Јевтића, директора Филмског центра Србије:

„Када се овај филмски мозаик до краја склопи, постаје јасније какве је све фазе наша кинематографија заједно са својим ауторима пролазила у овом периоду. Ова књига није само скуп критика – она је сведочанство једног времена и пресек наших (филмских) могућности и постигнућа. Али пре свега наведеног, Критички водич кроз српски филм требало би да нам укаже на то шта заправо јесте, или бар чему тежи, српски филм у овом веку.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *