Fargo: Može li Android Minsky pomoći?

Nakon prve dve sezone serije Fargo, autora Noah Hawleya, adaptacija istoimenog filma braće Coen (1996), sezona broj tri obradovala je i iznenadila sve ljubitelje ovog serijala. Pokazalo se kao vrlo važno da se istakne uloga i smisao ženskih likova, te smo u prvoj sezoni gledali Molly Solverson (Allison Tolman) – predstavnicu zakona iz Bemidjija, koja je rešila slučaj Malvo&Najgard. Naredna sezona okrenula je stranicu feminističkog diskursa, predstavljajući Peggy Blumquist (Kirsten Dunst) – frizerku koja je fokusirana na ciljeve i trezore neispunjenosti u životu, a ispunjavanjem istih sebi mrsi konce životne sudbine. Treća sezona je, shodno tome, ponudila sliku superiorne žene, koja uprkos ženskim atributima i osobinama, uspeva da održava smisao i dinamiku samog serijala. Žena, u ovom slučaju Gloria Burgle (Carrie Coon) postaje jaka Ličnost, nosilac svih etičkih vrednosti, misteriozne duhovnosti i hrabrosti.

Jedan od najzagonetnijih detalja treće sezone serije Fargo, upravo je treća epizoda pod imenom The Law of Non-Contradiction, fokusirana na interesantnu priču Enisa Stasija (Ennis Stussy), odnosno Tadeusa Moblija (Thaddeus Mobley), koju pokušava da razreši upravo Glorija, istaknuta Žena ove sezone. Ništa u ovoj seriji nije slučajno, kako je pisano o prvoj sezoni, te možemo zaključiti da nije slučajno ni što je ovaj junak, žrtva iz prve epizode, a pokretač cele sezone, zapravo pisac – dobitnik nagrada i autor poznatih bestselera naučne fantastike. Žrtva je slučajna, kao i u prethodnim sezonama, taj prvobitni zločinački nesporazum postepeno razvija zapletenu i neizmrsivu tragičnu baladu. Običan čovek postaje žrtva, običan čovek pokreće klupko nezaustavljivih dogadjaja koji bujaju, poput kvasca, iz epizode u epizodu. Klupko više ne pomaže da se ubije Minotaur, niti da se izadje iz lavirinta, već predstavlja samo nit koja magnetski privlači tragične nesporazume. Arijadna u seriji Fargo nema više mogućnost da spase nekoga, ali ima mogućnost da otkrije istinu. Istinu koja je, nametnuta ili ne, osnovni cilj ovog serijala od njegovih početaka.

Dakle, prva žrtva ove sezone je  Ennis Stussy (ili Thaddeus Mobley), pisac čiji je roman The Planet Wyh nagradjen i vrlo poznat. U jednom trenutku on, u uverenju da izmedju spokoja i nagrade/slave stoji znak jednakosti, dok pije bezalkoholno piće u rukama drži pravi pehar za najčitaniji roman godine. Nije li i Lester Nygaard (iz prve sezone) u jednom trenutku posedovao sličan takav pehar za uspešnog prodavca/biznismena, a u sledećem trenutku Lorne Malvo je bio taj koji je preokrenuo njegovu storiju. Nakon što piscu iz treće sezone Howard Zimmerman ponudi da snimi film po nagradjenoj knjizi, stvari počinju da se menjaju, nezaustavljiv pad niz liticu života. Oba ova slučaja pokazuju da se sa vrha najlakše i najbrže leti na dno (adaptacija onoga po srpski ko visoko leti nisko pada), bez uočljive uzročno-posledične veze sudbina se survava u ništavilo, mrtvilo i smrt. Vez klupka koje može sprečiti Minotaura da te zbriše zauvek.

Gloria Burgle (Carrie Coon) pokušava da otkrije šta je to izbrisalo njenog očuha iz života, pa kao policajka iz Eden Valley-a pokušava da otkrije uzrok tog čina. Otkriva kutiju sakrivenu u podu njegove kuće, gde pronalazi njegove knjige lucidnih naslova: The Plague Monkeys, Space Elephants Never Forget, and Organ Fish Of Kleus 9. Smatra da je to bitan trag. I jeste bitan.

Fabula njegovog najpoznatijeg romana The planet Wyh vešto je u ovoj epizodi predstavljena kroz animirane fragmente Unit MNSKY – reč je o malom robotu koji može jedino da kaže „Ja mogu pomoći“ (I can help) ali ništa ne čini da to zaista uradi. Nećemo se ovom prilikom baviti Glorijinim narednim postupcima, ulogama Zimmerman-a (Roger V. Burton) i Vivian (Frances Fisher). Ono što je interesantno i privlačno u ovom trenutku jeste knjiga The Planet Wyh i mogućnost intertekstualnog čitanja ove epizode. Kada govorimo o ovoj seriji, ne govorimo o prosečnom marketinškom triku, što u većini slučajeva serije nude, već govorimo o kompleksnoj i vrlo veštoj umetnosti. Stoga, nakon uvodjenja motiva knjige The Planet Wyh u ovoj epizodi, prvobitna pretpostavka autora ovog teksta je bila na mestu: ova knjiga nikada nije napisana, u istoriji svetske književnosti nije zabeležen Thaddeus Mobley, kao što ovo ime nikada nije korišćeno kao pseudonim – ako je verovati internet bazi, gde sam ovo istraživanje temeljno izvršio. To bi bilo vrlo jednostavno i površno rešenje. Autori ove serije, kao što smo navikli, uglavnom vrlo vešto zakomplikuju stvari i pružaju hermeneutičke izazove kojima se treba pažljivo baviti. U tome je i čar ove serije – u tome što stvari nisu onakve kako smo navikli, niti onakve kakve smo ih zamislili. Obično je istina negde mnogo iznad toga.

Godine 1975. kada je i napisana ova knjiga u seriji Fargo, Golden Planet Awards za najbolju sci-fi knjigu, otišla je u ruke Ursuli Le Guin za knjigu The Dispossessed. Ovu poredbenost ne izlažemo samo zbog podudarnosti godine objavljivanja (The Planet Wyh, 1975), već smatram da postoje jasnije i čvršće veze izmedju The Planet Wyh i The Dispossessed. Prva knjiga govori o usamljenom robotu koji besmisleno postoji milenijumima, dok druga knjiga predstavlja utopiju u kojoj  je reč o invaziji uredjaja koji omogućava komunikaciju bez obzira na udaljenost (san Le Gvin koji je postao knjiga). The Planet Wyh zanimljivim animiranim fragmentima predstavljan je kroz epizode, najpre u trećoj o kojoj je reč, i prati Androida Minskog (Android Minsky) koji besciljno luta kroz vreme. Jefferson Grubbs, u svojoj analizi, ističe da je protagonista ovih animiranih delova treće sezone dobio ime upravo od Marvina Minskog, koji je jedan od najznačajnih umova našeg vremena kada je reč o veštačkoj inteligenciji, odnosno robotima. Imenovanje ovog robota Minski, možemo shvatiti i kao melanholičan gest pun poštovanja, s obzirom na činjenicu da je ovaj veliki naučnik preminuo prošle godine. Veštačku inteligenciju Minski je definisao kao „nauku koja uči mašine da rade stvari koje zahtevaju inteligenciju ako ih radi čovek“. Uprkos početnim uspesima, istraživači, na čelu sa Minskim, vrlo brzo su došli do zaključka da kompleksnost sveta nije nimalo lako preneti na mašine, čak i sa najmoćnijim programskim jezicima. Sa svim pokušajima, postoji rizik da taj robot/android nauči da kaže Ja mogu pomoći – I can help, ali da delovanje ostane uskraćeno i da postane samo beskorisna mašina – poput one sa kojom se Glorija u trećoj sezoni pred spavanje igra (a koju je, uzgred rečeno, napravio upravo Marvin Minski).

Sa druge strane, ovi animirani fragmenti ukazuju, takodje, na kratki animirani film Don-a Hertzfeldt-a World Of Tomorrow (2015), nominovan za Oskara. Oba ova kratka animirana filma pripadaju naučnoj fantastici, protagonisti su crtani junaci koji, vrlo slično, izgovaraju iste sintagme, ukazujući na slične probleme budućnosti. Problem nastaje onda kada uzmemo u obzir da je ovaj film nastao 2015. godine, u vremenu kada takva naučna postignuća u velikom delu već postoje, dok je The Planet Wyh napisana 1975. godine, čime su autori Farga proročki ukazali na budućnost. Poput prostora auterneta (nasuprot internetu) gde je smeštena priča Sveta sutrašnjice, na taj način je toponimski diferenciran i animirani film iz Farga, ukazujući da je Zemlja samo krnjatak vasione, a čovek bespomoćno biće na pulsirajuće srčane baterije. Pretpostavljamo da je autor serije Fargo, bez sumnje, imao u vidu ovaj kratki animirani film pri pravljenju ove (treće) epizode, iako postoje izvesne razlike u filozofskom i naučnom tumačenju ovih ideja.

Postavljanjem direktnog pitanja Da li android može pomoći? – postavljeno je pitanje o ljudskom delovanju, o ljudskosti, o budućnosti humaniteta. Glorija, Žena sezone, u jednoj od narednih epizoda, u trenucima nezadovoljstva i neizlazne situacije, priznaje da se oseća poput androida. Poput androida koji uzaludno govori da može pomoći, besmisleno postoji milenijumima, iako njegovo postojanje ni za koga nije važno. Nakon što oseti ljudsku reč, prijateljski zagrljaj – Glorija počinje da postoji, vrata se pred njom otvaraju, sapun i sušilica za ruke u toaletu primećuju njeno postojanje. Dakle, nije Android ono što može da pomogne – to je reč, ljudska prijateljska reč – koja ne samo da ukazuje da može pomoći – već odista to i čini.

Autor: Boris Miletić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *