DVA REVOLUCIONARNA KINOKLUBAŠKA TRIPTIHA

Crni talas, kao idealni primer ideološkog tabua, označava pojavu u jugoslovenskoj kulturi šezdesetih i sedamdesetih godina.  Usled strogo kontrolisanog izbora tema(revolucija, samoupravljanje, vojska, Tito), koje su diktirale izgradnju dozvoljenog kulturnog modela, počele su da se javljaju i neke nove pretenzije pod uticajem liberalnih evropskih kinematografija. Mladi, buntovni autori pronalaze inspiraciju u kritici ideologije i propagandnog plasmana socijalističkih ideja svojim realističkim prikazom svakodnevice običnog čoveka. Začetnici ovih ideja su bili filmofili Vojislav-Kokan Rakonjac, Živojin Pavlović i Marko Babac.

kapi-vode-ratniciTrio talentovanih budućih asova Kino kluba Beograd je svoj (ozbiljni) rediteljski prvenac stekao zajedno, kroz omnibuse ,,Kapi, vode, ratnici“ (1962) i ,,Grad“ (1963). Oba filma se sastoje od po tri priče, prilikom čega drugi film ima osnove za konstruisanje idejne celine. Oba filma se baziraju na ,,podeli uloga“ i nezavisnom pravljenju filma po segmentima, u sklopu kojih svaki autor prikazuje po jednu priču i svojim izborom tema i režijom pridodaje lični pečat ovim delima. Oba filma su zabranjena i svoju pravu projekciju doživela tek devedesetih godina.

Shodno svojim vanfilmskim interesovanjima- svaki reditelj je izabrao motive za svoje priče, tako da K. Rakonjac (otelotvorenje pravog beogradskog šmekera) koristi ljubavne motive, priče o parovima i njihovim autodestruktivnim ljubavima; M. Babac (diplomirani doktor)  analizira svet pacijenata, njihovog unutrašnjeg sveta i kao čest motiv koristi gledanje kroz prozor i posmatranje prolaznika; Ž. Pavlović kreira socijalne drame i neme prikaze sudbina ratnih heroja, čiji se život u neprilagodjenom svetu okončava nasiljem.

,,Kapi, vode, ratnici“ je omnibus-film u kom se protagonisti suočavaju sa posledicama smrti ili odlaska voljenih osoba. Sastojan od tri priče- ,,Žive vode“ Ž. Pavlovića, ,,Mali skver“ M. Bapca i ,,Kapi“ K. Rakonjca, prikazuje moderne tendencije u domaćem filmu s početka šezdesetih i avangardnu vizuelnu scenografiju zbog koje se može smatrati i ,,začetnikom crnog talasa“ u onom poznatom obliku.

– Prva priča (,,Žive vode“), smeštena u 1943. godinu, je zvučni snimak bez dijaloga u kom se naturalistički prikazuju sudbine stanovništva za vreme okupacije. Kao glavni akteri- ribar i devojka u improvizovanom skloništu blizu, i lutalica sa usnom harmonikom i imidžom Hitlera ukazuju na suprotstavljenost shvatanja i pozicioniranja u ratu. Scene dinamične potere od strane Nemaca su poslužile Saši Petroviću za film ,,Tri“.
– Druga priča (,,Mali skver“) se bavi samoćom, radoznalošću i besciljnom konverzacijom cimera u bolničkoj sobi. U vreme primanja infuzije, skretajući misli sa bočice, nastavljaju svoje razgovore o paru koji se nekada sastajao u bolničkom krugu. Komentarišući potencijalni raskid momka i devojke su vidljive posledice rata na psihičko zdravlje, jer se kroz optimističnost avijatičara i pesimističnost vojnog invalida vide koreni postratnih trauma, koje kulminiraju smrću jednog od pacijenata.
– Treća priča (,,Kapi“) je posveta egzistencijalizmu i samom Alberu Kamiju, što je u jednoj od scena i vidljivo. To je epizoda iz života alkoholičara čiji je raskid veze sa,,devojkom sa ljiljanima“ neminovan. Iščekivanje telefonskog razgovora, apatičnost i očajavanje jasno iskazano u naraciji njega dovode iz sveta mašte, u kom se srećan šeta po kiši, do šanka u kafani, prilikom čega mu se i sama devojka priključuje.

KAPI, VODE, RATNICI

,,Grad“ je omnibus-film, potvrda saradnje rediteljskog trija, u kom se prikazuju melanholija i beznadje elite i omladine u urbanom gradu. Sastoji se iz tri priče- ,,Ljubav“ K. Rakonjca, ,,Srce“ M. Bapca i ,,Obruč“ Ž. Pavlovića, u kojima se analiziraju urbani način života otudjenog socijalističkog čoveka i svih kontrasta sa kojima se gledaoci susreću kroz promenu tri segmenta (dan-noć, centar-predgradje).
– Prva priča (,,Ljubav“) je epizoda o neuzvraćenoj ljubavi, tj. priča o zaljubljenoj devojci i bezuspešnom ,,tragaču“ za smislom života, koji u ambivalentnosti osećanja shvataju da je momak malodušan, usamljen i nesposoban za pravu ljubav. Kada shvate da taj segment koji održava njihovu vezu postojećom (strast u krevetu) polako isparava-odlučuju da se udalje na žalost oboje.
– Druga priča (,,Srce“) u središtu interesovanja ima poročnog lekara, direktora srčanog bolesnika i narcisoidnog vedrog plesača koji razgleda izloge. U toku razvoja priče postaje sve jasnije da svako od trojice ima po jedan kompleks zbog ostale dvojice koji pokušava da nadomesti jako navalentno-lekar duhovnu ispunjenost i sreću, plesač-ekstravagantan život, a direktor-novu mladost i ponovno uključenje u svet mladih.
Nažalost, to prvog vodi do ,,traženja ljubavi“ kod prostitutke, drugog do kupovine skupog italijanskog džempera koji drugi ni ne primećuju, a trećeg do sve jačih bolova zbog pokušaja ,,praćenja tempa“ maloletnice i uklapanja u normalan život.
– Treća priča (,,Obruč“) je ovekovečila tragičnu sudbinu ratnog veterana, koji mir pokušava da pronadje u kafanama koje preuzima omladina. Upoznavši se sa svim dešavanjima po gradu (veselja, vremenske neprilike) panoramskim razgledanjem iz autobusa, tip odlučuje da ode u kafanu, zbog poznate dnevne mirne atmosfere. U njoj mu se dešavaju dve bitne stvari-susret sa starim kolegom (iz sportskog tima verovatno) i odbrana nezaštićene devojke za susednim stolom koju četvorica bahatih mladića maltretiraju.
Nakon smirivanja tenzije i umirujućeg tona-mladići se preorijentišu na radijski prenos i neke druge osobe, što tipu daje povod za odlazak. Medjutim, posle duže šetnje po mraku-ista četvorka mladića ga pretuče (možda čak i smrtno rani) blizu podvožnjaka u znak osvete zbog povredjenog ponosa. Posle svega-tip ponovo pokušava da pronadje mir u kafani, medjutim nju su zauzele devojke koje ćaskaju o momcima, novcu i abortusu što ga oneraspoloži i on izadje iz kafane možda čak i trajno.

3meck2j
GRAD

Psihološki razvoj likova, vizuelni izraz, Pavlovićev briljantan izbor naturščika, Bapčev jednostavni stil, Rakonjčevo vešto rukovanje kamerom i neobični kadrovi…
Definitivno je sve to uticalo na važnost ovih filmova, mada su presudna dva elementa:
1.  idejni i umetnički smisao, i kvalitet filma (iako se stalno insistira na toj političkoj komponenti crnotalasnih ostvarenja)
2.  zabrane, koje su ove filmove kasnijih godina stavile u sam vrh gledanosti i priznatosti

Film ,,Kapi, vode, ratnici“ je, uprkos nagradi za režiju na festivalu u Puli, dobio žig ,,moralne nepodobnosti“ i time skoro bezrazložno zabranjen, dok je film ,,Grad“ postao i ostao jedini jugoslovenski film koji je sudski bio zabranjen, a iako je zvanična odluka sarajevskih sudova glasila  da sve kopije budu uništene-filmovi su sačuvani (većinom zahvaljujući piratskim snimcima). U presudi je stajalo da se sudska zabrana ističe zbog ,,pesimističkog i bezidejnog prikaza života mladih“, iako su članovi komisije bili svesni da je film zapravo ,,slikanje stvarnosti“.

grad-1963

Zabrana je delovala apsurdno, jer taj film sam po sebi nije mogao izazvati tolike kontroverze, pošto čak nije bio ni seksualno i ideološki provokativan, za razliku od dela Lazara Stojanovića i Dušana Makavejeva (inače koscenariste u jednoj od priča), pa cilj zabrane ostaje misterija. Pitanje ,,Jesu li kritične tačke bile mizoginistički stav momka iz prve priče, scena sa golišavom glumicom, lekar koji koristi usluge prostitutke  i usput se kocka i pije, direktor koji predstavlja simbol kapitalizma,  plesač, koji svojim pokretima, nezainteresovanošću za devojke i isticanjem džempera dokazuje da je gej ili nasilna omladina koja nema respekt prema ratnom veteranu ili nešto drugo?“ možda će zauvek ostati bez odgovora.
Jesu Kokan, Živojin i Marko slikali stvarnost crnijom od one iz partizanskih filmova, ali njihovi filmovi zaista nisu zaslužili takav tretman- ,,bunkerisanje“. Taj trio kinoklubaša je mogao biti rodonačelnička grupa modernog filma koji bi nas stavila tik uz holivudske, ali pošto je ta prilika propuštena-ostaje nam da čekamo novu.

Autor: Filip Stevanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *