Blade Runner 2049

Дугоочекивани наставак култног класика из осамдесетих који је одобрио првобитни режисер Ридли Скот (Ridley Scott) није прошао онако како се очекивало. Критичари су га славили док је модерна публика која није била упозната сa Блејд Ранер светом добила можда више него што је желела. Било да је то минутажа филма која спада на скоро 3 сата (дефинитивно нешто што може да уплаши већину гледалаца), жанр филма који захваљујући својим специфичним карактеристикама није универзално вољен. Ако се присетимо мало боље, слично искуство у биоскопу је имао и први филм који је тек након одређеног времена стекао култни статус.

Било како било, филм је овај пут режирао канадски филмски титан Дени Вилнев (Denis Villeneuve), познат по мешању две врсте филма које на први поглед не иду раме уз раме, уметничког (ауторског) филма и америчких блокбастера. Једини режисер који би могао да му прави конкуренцију је британски режисер Кристофер Нолан (Christopher Nolan) који је револуционизовао модерни блокбастер филм. Блокбастери могу нечему да нас науче? Ма шта кажеш!

Дени Вилнев је са собом у овај пројекат повео и легенду америчке филмске фотографије, чувеног Роџера Дикинса (Roger Deakins) који од сваког кадра у ова три сата прави уметничко дело. Ако вас не интересују филмови научне фантастике требало би да га погледате само због чисте лепоте кадрова. Како би филм усавршио још више, Вилнев је укључио и најбољег и најтраженијег филмског композитора на свету Ханса Зимера (Hans Zimmer), чија музика по обичају, може и просечан филм да дигне у небеске висине. Ако вам није довољан таленат који се налази иза камере онда можете да уживате у глуми овог великог филмског ансамбла. Као главну улогу Вилнев је изабрао талентованог Рајана Гозлина (Ryan Gosling) који сваким новим филмом показује себе у другом светлу. Улога блејд ранера му савршено стоји. Његово лице које потискује емоције, а опет може да те привуче и заинтригира, идеално наставља традицију свог претходника Харисона Форда. Џеред Лето (Jared Leto) као главни антагониста филма Ниандер Валас савршено комплементује Рајанов лик. Летов мистериозни изглед и глас му дају таман довољну дозу озбиљности и на сву срећу, успешно избегава карикатуру зликовца. Ако би требао да се истакне један лик у филму то је језива и неустрашива Лов (Silvija Hoks), репликант који ради за Летовог лика. Њена суровост и страст, али у исто време и елегантност и хитрост заиста остављају без даха. Силвија Хокс је од ње направила једног од најнезаборавнијих женских ликова ове године.

Сви обожаваоци оригиналног Блејд Ранера ће уживати у гледању овог филма изнова упркос томе што филм траје три сата. Када су сцене споре, споре су с разлогом. У сваком тренутку осећа се нужност онога што гледамо и Вилнев нас увек држи у неизвесности. Када иза оваквог блокбастера стоји толико уложеног талента, времена и труда, права ће публика увек препознати квалитет. Питања која филм поставља су још увек свежа, још увек релевантна и биће дуги низ година.

Аутор: Гојко Димић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *