Portalibris – veran književnosti

Izdavačka kuća Portalibris nešto je posebno u današnjoj izdavačkoj produkciji. Osnovana je 2005. godine ali je do danas učinila dosta za revalorizaciju pojedinih autora i uopšte srpske književnosti. Na početku rada, izdavački program bio je šarenolik, ali su se vremenom profilisali. Prepoznatljivi su, između ostalog, po objavljivanju domaćih pisaca fantastike. Posebno je značajna edicija Otrgnuto od zaborava koju su osnovali 2017. godine.

Sve ovo je bilo dovoljno da porazgovaramo sa jednim od predstavnika Portalibris tima i da čitaocima Kulta približimo rad i ideju ove izdavačke kuće. Razgovor smo pokrenuli sa Bojanom Vukojičić, koja je već neko vreme PR i lektor izdavačke kuće Portalibris, posebno zadužena za ediciju Otrgnuto od zaborava. Kako je među najmlađima u redakciji, naročito se zalaže za saradnju sa mlađim ljudima i trudi se da ruši stereotipe da mladi ne čitaju dobre knjige, koje su vredne prisećanja. To je razlog, kako kaže, i za uspostavljanje saradnje sa Kultom. Povod za kafu sa Bojanom bio je Sajam knjiga u Beogradu, gde su predstavljena nova izdanja i godišnji rad Portalibrisa.

Izdavačka kuća Portalibris na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu predstavila je sedam novih izdanja domaćih autora (Dušana Paučkovića, Ljiljane Banjanin Vukić, Veroslava Rančića, Vladimira Đurđića, Vladislava Radaka, Marije Milojević i Borisa Rašete). Kako je sajamska publika reagovala na ova izdanja? Kakva je, iz vašeg ugla, situacija kada je domaća produkcija u pitanju?

Ove godine smo, kada su u pitanju nova izdanja domaćih pisaca, hteli da pokušamo nešto drugačije. Pored domaće fantastike, po kojoj se trudimo da budemo prepoznatljivi, želeli smo da čitaocima damo naslove sa nešto drugačijim temama, ali koje ipak ostaju verne duhu naše izdavačke kuće. Vrlo nam je drago da je to sajamska publika primila veoma dobro. Pojedini naslovi, kao što su Mustafa Golubić i Pavle Bastajić: Staljinove ubice Borisa Rašete ili Uroševe hronike: gospodari i župani Vladimira Đurđića premašili su čak i naša očekivanja.

Što se tiče domaće produkcije, mogu reći da smo mi, u okviru kuće, zadovoljni. Portalibris teži da se okrene i mladim, dosad neafirmisanim piscima, i ne možemo očekivati da će takvi, novi naslovi „planuti” odmah, što nam i nije cilj. Postepeno upoznajemo publiku sa literaturom nešto drugačijeg žanra i stila, i verujemo da će se to vremenom sigurno isplatiti.

U vašoj izdavačkoj kući postoji potreba za objavljivanjem pisaca koji su u velikoj meri marginalizovani i zaboravljeni. Vi ste uspeli da otrgnete od zaborava mnoga imena, te su u tom smislu izuzetno značajna reizdanja zaboravljenih pisaca, koja sada broje skoro dve stotine naslova. Bez poznavanja prošlosti, eliotovski rečeno, ne možemo govoriti o budućnosti književnosti, niti o budućnosti uopšte. Zbog čega ste vi odlučili da se posvetite zaboravljenim imenima?

Edicija Otrgnuto od zaborava nam je veoma značajna. Sa njom smo krenuli iz više razloga. Najpre smo želeli da srušimo stereotipe – srpska književnost se neretko predstavlja jednodimenzionalno, i svodi se, naročito u nastavi književnosti, na uvek istu listu imena. Nismo želeli da sporimo vrednost jednog Stevana Sremca ili Bore Stankovića, međutim, zapitali smo se da li je, i u kojoj meri, bilo i drugih imena. Nametala su se razna pitanja – gde su žene koje su pisale, da li je moguće da niko nije pokušao da napiše nešto na polju fantastike, detektivskih priča?

I sad se našalimo da smo u tom u tom trenutku našli „bunar bez dna”. Onda se vraćanje tim piscima pretvorilo u neku vrstu misije, kojoj su se svi iz redakcije predano posvetili. Shvatili smo da ovom edicijom ispravljamo neku vrstu nepravde prema ljudima koji su igrom nesrećnih okolnosti pretrpeli da se ono najvrednije što su iza sebe ostavili skrajne i potisne do zaborava.

Edicija Otrgnuto od zaborava obogaćena je i objavljivanjem celokupnih dela Rastka Petrovića, jednog od najvećih srpskih književnika prve polovine 20. veka. Nepotrebno je uopšte govoriti o značaju dela Rastka Petrovića, ali je činjenica da su ovakvi izdavački poduhvati retki. Šta je bilo presudno da objavite baš Rastka Petrovića? Koja njegova dela ste objavili?

Rastko Petrović je dokaz da je osnivanje jedne takve edicije, kakva je naša Otrgnuto od zaborava, bez sumnje vredelo. Moramo reći da ne spada svako delo koje vratimo u vrhunce naše književnosti. Mi ni ne želimo da stvorimo takvu sliku. Međutim, dela Rastka Petrovića zauzimaju baš to mesto. I ako je neko doživeo tu nepravdu da njegovo ime u našoj kulturi i tradiciji nije prisutno onoliko koliko treba i mora da bude, onda je to ovaj pisac. Ne smemo dozvoliti da jedno delo kakvo je, recimo, Dan šesti, bude poznato tek nekolicini ljudi. U nastavi književnosti u školama se često ni ne spomene kakav je preokret donela jedna Burleska Gospodina Peruna Boga Groma. Zapostavljanje ovakvog imena zaista je nedopustivo.

Otuda, mi smo objavili, uz pomenute naslove, i mnoge druge – Rastkove Eseje i članke, njegove Diplomatske spise. Vratili smo se njegovim putopisima, naročito Africi. Opus jednog ovakvog pisca je veličanstven, i vraćanje njemu bila je i naša potreba, ali i velika želja.

Kod vas možemo pronaći sledeća imena: Svetozar Ćorović, Milutin Uskoković, Pera Todorović, Lazar Komarčić, Dragutin Ilić, Milorad Šapčanin, Stojan Novaković itd. Šta je zajedničko svim ovim ljudima čija dela ste objavili? Koje je sledeće ime?

Osnovna stvar koja im je zajednička, a što se daje zaključiti i iz pređašnjeg opisa edicije Otrgnuto od zaborava, jeste to što su ovi umovi široj čitalačkoj publici nepoznati. Ono što ih, međutim, takođe povezuje jeste i to da su se bavili netipičnim žanrovima ili temama koje tek sada oživljavaju. Dragutin Ilić je autor prve naučnofantastične drame Posle milijon godina, Lazar Komarčić je autor prvog naučnofantastičnog romana Jedna ugašena zvezda. Dela Stojana Novakovića vrlo su raznovrsna, ali smo se mi prvo okrenuli manje poznatoj istoriografskoj građi. Sva ta dela su bitna ne samo za književnost. Oni su važan deo sveukupne naše nauke i kulture, koja se postupno razvijala.

Objavili ste i zaboravljene srpske književnice: Milicu Janković, Anđeliju Lazarević, Ljubicu Radoičić, Jelenu Dimitrijević i Danicu Marković. Iako se u poslednje vreme dosta, ili barem više, piše o ženama u nauci, činjenica je da je potrebno strateški raditi na tome da srpske književnice budu sklonjene sa margina istorije književnosti. U tome je Portalibris, reklo bi se, poseban i vrlo uspešan. Kakav je dalji plan? Nastavljate da radite na revalorizaciji književnosti srpskih književnica?

Kako smo ranije pomenuli, srpska književnost ume da se katkada gleda stereotipno. U školskoj lektiri, pored Isidore Sekulić i Desanke Maksimović, možete  „na prste” nabrojati ženske pisce. Kada su žene u pitanju, međutim, pored rušenja stereotipa da one nisu pisale, valja rušiti i stereotip da su njihova dela „sentimentalna” literatura za razbibrigu. Dela koja smo dosad objavili to nesumnjivo opovrgavaju. Naš cilj, za početak, bio je da ljudi za ova imena uopšte čuju. Za to koristimo i mogućnosti koje nam internet pruža, ali se i trudimo da to činimo kroz saradnju sa ljudima koji neguju vrednosti koje su nama bitne. Nije nam važno da ova imena predstavimo bilo gde, već tragamo za pravim čitaocima koje bi ovakvi skrajnuti pisci zanimali. Tako se izrodila saradnja sa vašim listom. Dalji plan nam je da sa još više angažovanja tragamo za ovakvim piscima, i da ih predstavljamo ne samo kroz medije već i na fakultetima i u školama. Nadamo se da ćemo to u doglednoj budćnosti uspeti da ostvarimo.

Ono po čemu ste posebni jeste i lepa komunikacija sa čitaocima i pratiocima. Uputili ste apel svim ljubiteljima pisane reči da šalju svoje predloge koje bi pisce i njihova dela voleli da vide u Portalibrisu. Kakve su reakcije? Verujem da ste dobili dobre predloge.

Zanimljivo je da nam je reakcija čitalaca bila gotovo od presudne važnosti, naročito kada smo, pre dve godine, tek započeli sa edicijom Otrgnuto od zaborava. Plan je napravljen, ali bilo je teško doći do pojedinih autora. Neke ni sami, do trenutka dok ih nismo reizdali, nismo poznavali. Ali čitaoci su se tada javljali sa imenima pisaca, i to je bila ona odskočna daska koja nam je bila neophodna. To su sve ličnosti koje su živele u slično vreme, neretko su se i poznavali, neki i sarađivali. I tako smo i mi dalje lakše dolazili do naslova. Svakako da nam čitaoci i dalje, kada naiđu na neko zaboravljeno ime ili naslov, mogu slati svoje predloge. Neretko ih, kao i ove godine, dobijamo i lično, na Sajmu knjiga.

Ko čini tim Portalibrisa? Na štandu ste bili nasmejani i vrlo druželjubivi, gde još možemo da vas upoznamo?

Tim Portalibrisa je od ove godine nešto drugačiji i širi. Jovana Ristić Nikolić je urednica, dok se ja, sa koleginicom Jovanom Janjić, bavim lekturom i PR-om. Tu je i naša dizajnerka Vesna Petrinović, koja je odgovorna za, sad već opštepoznate, korice ovih knjiga. Knjižara je u Skadarskoj 45. Ono što je zanimljivo za nas jeste to što mi zajedno radimo i na sajtu ali i na društvenim mrežama, što nam omogućava mnogo lakšu komunikaciju sa čitaocima. Bitan nam je i neposredan razgovor s kupcima, pa smo tokom Sajma knjiga sve vreme tu, preporučujemo naslove, trudimo se da ih približimo piscima.

Portalibris u jednoj rečenici?

Mala grupa ljudi verna srpskoj književnosti, koja spaja tradiciju i našim čitaocima nove, manje poznate žanrove.

Šta možemo da očekujemo od vas u narednom periodu?

U narednom periodu možete očekivati, za početak, još novih naslova, pre svega reizdanja. Našli smo još divnih naslova, koji će uskoro ugledati svetlost dana. Takođe, u potrazi smo za manje poznatim naslovima već afirmisanih pisaca. Slično smo učinili sa Branislavom Nušićem. Biće tu još nekih iznenađenja, naročito na društvenim mrežama, gde smo skloni da pokrećemo i nagradne igre, ali nećemo sada sve otkrivati.

Razgovor vodila: Milena Kulić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *