Вријеме (с)лома

13:40

Зид је ударио мали часовник
Или се часовник залетио у њега?
Прасак је остао неиспитан.
Свједоци су се сложили – моја рука није крива.
Ах, сада нећу знати кад креће воз за Петровград
Ноге би се забиле у тло на ком ме нико не чека.
Муње више не желе да разговарају са мном
Вјенчане за вријеме, постор им не одговара.

20:08

Свједоци су се сложили, моја рука није запалила књиге
Инсталације у бескућничком стану су биле исувише лоше,
Влага се осјети на љигавим зидовима.
Запаљени су неурони једне пјесме
Одакле пјесми уопште мале сиве ћелије?

00:00

Рука је утрнула.Свједоци могу да спавају.
Аларм на сату неће се ујутру огласити.

Игра са временом

Играм игру са временом.
У воду бацам трагове прошлог .
Бацам изблједелу одјећу,
Пјесме без почетка и оне без краја
Успомене које не вриједе спомена
И стари шешир-сада глава је нова. Бацам…

 Скупљам тек неку разгледницу из земаља
У којима сам била, и у којима ћу тек бити
Старе плоче,
шкољке које су давно изгубиле мирис мора.
Слике неких људи и мене, гдје се сви смијемо
Само ја стварности, а они фотографу.

Скупљам књиге што старијих корица,
Приче о једном Ј. који је можда исти ја.
Трошим новац, али не и вријеме
Вријеме користим за себе и свијет око мене
Изграђен од игре скупљања и бацања…годинама.
Можда вријеме не постоји, а можда ни наша игра…

Постојим, не постојим Падам…чекајте…стојим
Птица сам-летим
Пуж сам пужем
Човјек сам-рађам се и умирем.
Пјесма сам-играм игру са временом.

Diego Fazio

Умирање

Баци циглу, ти за кога не знам
Била сам мртвац и прије ових смрти.
Леш је и сувише хладан од толиког пробадања.
Једу га мрави и гавранови  изашли из лажних митологија
И крвави пјесници без цедуља у малом џепу.
Ах…гравитација никада није била мој пријатељ…
Њутнов језик нам је очи мазао
Чак и мајчина утроба није мирисала на живот.
Лешинари се скупљају око мога тијела
Читав један вијек хијене гризу неповратно.

Од оних сам што мрзе и себе и свијет
И дан и ноћ сваке године која није преступна.
Да ли сам поменула бескичмењаке?

Ох, чаша полако остаје без течности
Теорија капиларности овдје више се не броји
Мој гркљан остаје превише сув за све сем сузе
Своје сигурно гутати нећу.

Колико ћу још пута да умрем
Прије смрти коју Земља броји
А шта ако је Земља мртва прије мене?

Аутор: Дајана Алексић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *