U ižu po žar

Ne zamerite danas
što se imena vaših ne sećam
ispijmo neznanje naše i tugu
drugom prlikom u birtiji drugoj!

Nišlijska je kod nas naj…bolja,
najbolja, naj…bliža i IŽA,
na dom podseća,
mogu da dremam dok stihija prodje.
(Koliko dugo?)

Ako ću razabrati zatvorenih kapaka
žar koji podgreva nadanja da će svanuti,
onda ću dremati i posle fajronta
kada se noć kao pocepani čaršav
prostre po zvezdama
a psi lutalice, u strahu
broje zvezde padalice i na njih laju do zore…

Nikome ne nedostajem
dok neznanje svoje ispijam!

Tako zaboravljam zaobilaznice
lajave noći,senke ljudi koje
plešući bljuju i vatrom zasipaju ulice;
zaboravljam nesanicu,
neizvesnost susreta s tobom,
sećanja na prvi šapat pod lipom
i slast poljupca prvog!

U  Nišlijsku,
IŽU naše  mladosti
svratićemo
dok neizvesnosti traju!

Autor: Dušan Djordjević Niški

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *