Трећи танго

Моја ћерка свира на тргу у градској музици
неку скаламерију
која замјењује класични клавир
синтисајзер га зову –
каже погрдно мој тата
којег та бука ужасно нервира
синестезирано вријеме удружује све звуке и сва чула
а ја се још некако надам да удружиће опет старе
Словене
стално је молио бога да не буде као ја – голи хир
да не удара на поене

Она свира валцер из Првог ешалона
совјетског филма који нисам стигла да одгледам
али памтим неке римејке
домаће алузије
на ту тему
Комсомолаца који одлазе у казахстанске степе
с намјером да се преко ноћи обогате
Нисам ни морала да гледам
та оџивјела сам један
копаоничке екскурзије
године у којој умире рок-енд-рол
и нема никог да буде -сав мој бол-
када сам пијана химен скинула с првим машинцем из дискотеке
од блама да не останем једина невина
прије дипломе о положеној зрелости
а у наставку
неки су одомаћени а већ прослављени костоломци
– који ужасно буквално преводе сваку идеју из увоза –
потегли прве пиштоље на праве метке
на неке
који су имали само штапове за билијар
у глави опет квар
и тиква је пукла и прије него је процвјетала
наша скраћена матурска екскурзија
по нашој скраћеној земљи
Нико није одиграо са мном тај матурски плес
јер било нас је тридесет и двије у језичкој гимназији

Моја ћерка свира први танго из Ешалона
она га заправо лијевом ногом гази
мада још увијек у истој покраденој земљи
Ја плешем уз њен земљотрес
а још по оној истој утабаној стази
и већ знам
да није узалуд био сав мој труд
да није ја
она
да она ће им вратити мој дуг

Живим са ћерком и псом
у гарсоњери коју нам је доградио мој тата
од пензије
И осим што пребројавам лезије
и хватам зјале
не радим ништа корисно
Лош сам примјер мајке ћерке и узорне грађанке
а о атрибутима жене
не бих ни кроз линије танке
и широке
– маруша и шуша
би дотрајале

на прескоке
лежим као мртва риба коју тек понекад струја таласа продрма
ћерка ми је пијанисткиња
увијек ме некако наштима
због ње се још не пуштам низ воду
и плашим струје
да ме не здрма испод туша

Живим са ћерком и псом у маленој гарсоњери што некад је била голема тераса
гдје још могло се скрити
она пјева док се купа
сваког дана као у недјељној променади
ја остајем без гласа

Живим са ћерком и псом
од којих би ме једно пронашло
у кади
да је по мом
да не знам
ко од њих двоје не смије то бити

Не провлачи ми се испод скута
могла би ти остати
изрешетана
кожа младог јелена
скалп с рулета руског просут
преко опасача

Не скривај се у мојој кабини за пресвлачење
видјећеш ме како пузим
правим гримасе мртве рибе испред
оне стране иза које стојиш
непробојно блиндиран
и да шпанским
говорим
могли би се споразумјети
а тек би ти онда пукла погибија
па би могао дознати
како је у мојој поткожици
проштављеној
твојим злопамтилима
неопростима
за ово што сам

Не обувај ми ципеле
у којима сам те с бабина на бабине подизала
од везице до везице те гушила
везла бих ти опет приче пред спавање
и да те још сто пута на свијет донесем
и кроз још сто свјетова пронесем
могао би ме и разумјети
могла бих се ја теби испод срца поткрасти
овог пута
а онда би ти тек смркло пред очима
кад ме видиш

Боље је и овако
да ме посјечеш с породичног стабла
прогнаш од хашког трибунала
Опет ће ми бити драже
што си рода мушког

Вас тројицу за свету Тројицу
као мало… на длану водицу
као ока зјеницу
Чувам.
У име оца и сина и светога духа
У име кћери… дописане неписмене
у пола женске главе ове вам јаднице за темељ жртве паљенице
крсти се
једна жена раздијељена
на вас тројицу равноправних снага… Јунаци
Нека су вам вазда подигнути барјаци
на три стуба за кућу давно разорану као бразду по којој ниче сјеме вашег прекора и презира
Никад вам ништа не ваља
Да има жене и куће би било
Вуци горски шакали моји…да кућа што ваља и вуци би је имали
Чувам вас као кнедле у грлу глобус хистерикус
суви кашаљ за бронхије залијепљен за ове груди кокошије
као тиху смрт унутрашње крварење
Трозупца угриз срцолики
Моја три господара
колца забодена
Сваки своју заставу раширио
Сваки своју територију запишао
на ову ничију земљу на ову туђу вечеру на ову гују невјеру
Вас три краљевска сина
И најмлађи краљевић мајчин син по угледу на ђеда и оца
Три метка три хица
Прво па мушко
Да се зна ко коси а ко воду носи… е божија ти вјера
Он ме најјаче за срце ујео за пупак за дојку с којом се играо
Трећи хитац није промашио
Моја три за срећу
За Његоша
Андрића и Лалића
Снаху Анђелију и њену со на ране посијану и корбач свијен око струка
Неду трудну заклану за Џанину сукњу иглом пред стријељање прободеном
Анику „Осевапио би се ко би ме убио“
– У свакој жени чучи ђаво
треба га убити батинама или рађањем па ако и то не помогне треба убити и жену –
Вас три заштитника осветника ратника
Јебали сте ми мајку
И за мајку и сестру и оне од тетака и стрина и за бабу и заове и заовице јетрве и јетрвице
Ово пола женске главе за све нас као једну цијелу ону женску тамо јој…
не освитала
Једна глава девет језика дуга коса кратка памет… с каменом их свезала
Вас три као три цвијета никла из пепела
Чувам ја у темељ узидана
Гојковица
Три камена оца
на језику мужа
на срцу
и сина на пупку
Три за три стуба жене на којој почива кућа
Нека вам је вјечна!

Ауторка: Катарина Сарић 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *