SUPA/MIT O SIZIFU

SUPA

Zaborav, ljubav i snovi jedne kokoške,
njena potraga za kamenčićima za uspešno varenje hrane,
njeni pogledi upereni u nebo,
njena strepnja od kandži,
njen petao,
njena skrivena jaja,
i sve to prekida fijuk sekire –
odsečena glava ostaje na panju dok krila ubrzano lepršaju,
krv lipti iz vratnih žila,
a noge, same od sebe, suludo jure po avliji

Baba je staložena,
interesuje se da li je voda vrela
Odgovor, potvrdan, dolazi iz kuhinje

MIT O SIZIFU

Napisano 06.04, u patetici prazne sobe samačkog hotela

Tri stolice u samačkom hotelu; da 3 stolice, jeftine (ne napušta me zlokobni cilj da su napravljane za ispravljanje kičmi), tapacir; nepohaban, kvadrtni, žuti, plavi, tu-i-tamo, razabacani po nekoj đemi (verujem), ali, nakon 2 piva uočiti šemu, pogotovu nečeg bizarnog, efemernog.

Šta ima u ovoj sobi: TV sa sobnom antenom bez ijednog valjanog kanala.  Tu sam zadovoljan, ne – presrećan.

balancePeškiri – gomila; trokrevetna soba i vodi se računa i o higijeni. I inače se stalno čisti.

Toalet papir! Vidi moju radost kad sam ga uočio na vrhu vodokotlića (sic!), a dvoumio sam se (dok sam kupovao pivo) da uzmem pakovanje od 4 komada (za jednu noć!).

Kreveti, čaršafi, jastuci izvezeni sa monogramima (ako je to-to) – nisam vojničio, ili kasarničio SMB – i, zato: lepo!

Osobe na ulazu ljubazni, mrzovoljni i naravno hladnooki.

Dakle, da ispunim ovu moju teskobnu trivijalnost, i ležim popreko kreveta na popreko uspravljenom jastuku, u ruci limenka, u ruci cigareta…

Tako je to u hotelu na Karaburmi…. ja mislim – uvek….

Imam ,,Mit o Sizifu’’, samo…

(po 100 dinara 4 knjige kupljene na zaokretnici dvadesettrojke, to je tamo gde, sa suprotne strane, iza ugla, gde prave ogromne pljeskavice)

Autor: Miroslav Stamenković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *