SNOVIMA

Tu sam sposobna,
Sve mogu.
Mogu da promenim pravac vetra,
Da mi kosa uvek izgleda dobro.
Pravih se reči uvek na vreme setim
I to pogotovo na francuskom
Na latinskom pišem grafite
Razgovaram sa kućnim ljubimcima
Milujem zgrade i mostove
Uokvirim mesta gde poljupci sijaju
Mikelandjelovog Davida molim da sidje
I podeli sa mnom sladoled na poljima Toskane.
Van Gog nas uveče čeka i kaže:
Vreme je da se posluša nebo puno zvezda.
Jutro nikad ne dolazi
Jer nikad nije ni prošlo
Pozdravljam se sa jednom epohom
Vreme je da se diše pod vodom
Negde daleko, na španskom mediteranu
Po plažama se pleše tango, dodirima se razgovara.
Posle, naravno, bilo je i krovova Praga
Svih šesto i nešto mi smo obojali.
Divili se, pili pivo na obali Vltave,
Ona nam priča neke svoje snove.
Sve je to bio san.
Ili možda ne.
Sve se to može u našem svetu,
Sve dok se ne tuče duša.
I Hitler je jednom bio slikar.

Autorka: Gorica Radmilović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *