Nešto o njemu

Nešto o njemu

Nikom nije pričao o željama
I samačkom preslišavanju mogućih ishoda;
O šansama: stvarnim i manje stvarnim.
Strasti su ga jele, a on danima nije jeo ništa.
Narastali su oblaci.
I gomilale su se hladne noći.
I krug se samo širio.
Lenjo je odlazio na novi posao.
Vrteo se po praznoj sobi i punim barovima.
Slušao ljude; i ponekog bi nehotice zadivio;
Idila subotnje večeri bi pucala po šavu.
I listovi bi se žuteli po asfaltu.
A ujutru, dok se noć samoubijala,
Posećivale su ga dileme, uporne kao jesenje kiše.

Vizija

Setićeš se parčeta dosadno plavog neba.
Setićeš se onog teškog vazduha
Koji seče grlo dok menjaš gradove.
Znaćeš jednom ponešto
O pokretljivosti skočnih zglobova
I lepljivoj moći inercije.
Jednom će se čuti valcer vetra,
Deca će se šašavo igrati po parkovima,
Azbuka vremena uroniće u kožu,
I ti ćeš se setiti
Da je neko predele zvao tvojim imenom.

Zamrzni oktobar

Novembar donosi sitnu kišu
Na mutne prozore i bledo lice.
Decembar će doneti usplahiranost;
Doneće onu rutinsku potrebu za svođenjem računa.
Dani će padati na kosu i dlanove.
I ono večito možda pratiće te kao zao glas.
Grčevi u mišićima
I presedani u rečenicama ne prestaju;
Kako se ponekad teške reči lako izgovaraju.
Nastaviće se dani koji se neumitno nižu;
Usne se po navici pomeraju,
Prošli životi se potkradaju.
Zastani na tren;  i zamrzni oktobar.

Autor: Marko Poropatić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *