Minimalizam: Izbor iz proze

Minimalizam

Seo sam na šolju i posmatrao sebe kako ležim u kadi. Oči su mi zatvorene a jagodice prstiju sklopljene. Jasno vidim misli koje odašiljam. Naivne su, gotovo smešne. Nikako ozbiljne. Otvaram oči, i u njima vidim želju, dva klikera i zmiju koja ih guta. Vidim prijatelje, razbijene i osedele. Vidim Veliko limunovo drvo i pod njim mermerni kamen na kom sedi Kum. Razmrljao sam slike vodom i one su se povukle nazad u dubinu. Par spratova iznad, neko je lupkao upaljačem o cev. Uzvratio sam lupkajući prstom o kadu. Pojavio se osmeh, a sa njim i drugi ljudi koji su počeli da lupkaju o različite stvari. Zgrada je na par momenata postala jedna velika muzička kutija. Izgledao sam poput neandertalca koji po prvi put čuje zvuk. Izgledao sam srećno.

NJeno ime je malo

NJeno ime je malo. Za njim su ostale boje, i poneki znak da je nešto nežno prošlo ovuda. Proći će nekoliko potoka rakije kroz moje grlo dok njen ukus ne napusti moje telo; nekoliko meseci uredno spakovanih u knjige. Možda se rodi neka priča, daleko lepša od ove, ko zna. NJeno ime je malo. Stane u jedno vučje zavijanje.

Bonsek

Video sam negde sliku balona na kojem je pisalo: previše ničega mora pući. Taj poster je iskorišćen u svrhu ismejavanja praznih života, a iskoristila ga je osoba koja je svoj život punila iluzijama koje pružaju droge. Ironično, nema šta. Ta osoba ne zna da svaki naduvan balon ─ nije prazan. NJegova unutrašnjost može biti ispunjena sa materijama raznih agregatnih stanja. Uglavnom je to vazduh, ali eto, zar nije vazduh jedan od najbitnijih elemenata koji nam svima daje egzistenciju? Dolazimo do zaključka da je taj poster apsolutna laž. I iako balon na kraju uvek pukne, nije praznina ta zbog koje se to dešava. Balon uglavnom puca jer se sudara sa nečim što je izvan njega. Ono što je u njemu, daje mu oblik i smisao.

Ti misliš da je tvoj balon prevara, i da je on krišom naduvavan, ali nije tako. Gledaš u druge balone, i primećuješ da oni lete negde visoko. Možda ti je krivo zbog toga, ali ti moraš da znaš jednu veliku istinu. Dok su ti baloni tamo negde u visini, tvoj balon je vezan koncem. Jedan kraj konca je vezan za balon, a drugi ─ drži dete. Ti biraš da ostaneš prizemljen i ko može da ti zameri na tome? Reci mi, ko može da ti kaže da je tvoj život prazan? Ne možeš i ne smeš to ni sam sebi da govoriš. Oslobodi se kaveza prošlosti i počni da živiš. Ako, pak, ne znaš kako, ja ti mogu dati bonsek, ali rezati ─ moraš sam.

Dmitru

Sine moj, rodićeš se u vreme kada će malo ljudi umeti da ceni prave vrednosti – ali nemoj da te to obeshrabri. Tvoja majka i ja ćemo se potruditi da te izvedemo na pravi put. Verovatno ćeš nam zamerati na nekim stvarima, ali to je sasvim prirodno.

Često razmišljam o tebi. Verujem da se tvoja svest negde tamo priprema. Gradi se, nit po nit. Bićeš veliki čovek, bez sumnje. Na meni je, izmedju ostalog, da pronadjem tvoju majku. Ona je tamo negde, u ovom momentu, stvarnija od tebe. Ne verujem da te još uvek poznaje. Ali, kada upozna mene, biće joj lako da upozna i tebe. Jer, jedna tvoja polovina se gradi unutar mene, a druga se gradi u njoj. Kada prepoznam tvoju drugu polovinu, veruj mi, nećeš dugo čekati da nam se pridružiš.

Dobićeš ime po mom dedi. On je bio dobar čovek, i imao je više srca. Jedno srce je kucalo za prijatelje i veselje. Drugo za žene i strast, a ono najveće, ono je kucalo za familiju. Poput njega, i ti ćeš imati više srca. Ne znam za koga će ona kucati, ali znam da ćeš umeti da ih kontrolišeš bolje nego ja svoja. Srešćemo se, kada dodje neko buduće proleće, s prvim cvetovima kajsije.

Potraga za izgubljenom pričom

Tog jutra Mylo je osetio da će sve biti u redu. Bezbrižnost koju dugo nije osetio, rodila se i počela da raste unutar njegove sobe. Zapalio je cigaru, još uvek ležeći u krevetu. Gledao je zrake jutarnjeg sunca i slušao Rughteous od KKN-a. Bila je to zaista jako idilična slika jednog lepo započetog dana. Nakon ispušene cigare još malo se istezao po krevetu, ne bi li zatim obavio svoje uobičajene jutarnje rituale. Otišao je do kuhinje i stavio vodu za kafu. Kroz kuhinjski prozor gledao je kako ljudi, ispred na ulici, žure nekud, obuzeti svojim mislima. Posmatrao ih je kao da su igračke. Da je mogao, najradije bi se igrao sa njima, baš kao što se dete igra sa malim vojnicima. Voda je provrila, a Mylo je u par koraka načinio da cela kuhinja odiše finim mirisom kafe. To ga je već malo razbudilo, ali osećaj euforije je i dalje trajao. Poneo je kafu nazad u sobu, stavio je na stočić pored kreveta, i zatim zavukao nazad pod postelju. Zagrlio je Maju i poljubio je u čelo. Ona se probudila i muškim grubim glasom počela da priča:

„…U akuzativu jednine kod imenica muškog roda stare O, JO osnove, koje su imale semantičko obeležje +živo…“

Probudjen, našao se kako glavom spuštenom na sto – sluša predavanje.

Autor: Miloš Predojević

One thought on “Minimalizam: Izbor iz proze”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *