JEDNO OD ONIH ĆUTANJA

Znam doći ćeš… Preći ćeš preko svog ega…
Samo ne voliš da žuriš, zna lisica zbog čega,
Odlika dame je da kasni… Vreme je došlo…
Tu si negde… Saslušaj, moraš nekad verovati
Ne možeš sve videti znaš… Vreme ne prolazi…
Mrak i tišina – znak! Da li dolaziš? I to je izvesno
čak, ali ja pravim dramu… Ili pričam gluposti i
podižem branu… Ko će ga znati? Samo nemoj protiv
sebe… Ne dozvoli da duša pati… I ne ubedjuj me
kako ti nemaš dušu i da nema tu šta da patim
eeej razmisli, pogledaj koliko je sati… U ovo doba
ni kazaljke ne mogu jedna bez druge, list padne
kad ostane sam na grani, ko će u ovo doba od
samoće da se brani… Stani, možda i ja preterujem,
ali da znaš još uvek verujem u ono što sam čuo
u jednom od onih ćutanja…
A vreme kao da radi za mene… Znaš ono kad čekaš
nekog pa nikako da prodje vreme… Ma to je to,
i ono radi za mene… I ne inati se! Nije pitanje časti…
Pa neće ti kruna s glave pasti ako jednom poslušaš
srce… I nemoj mi reći kako ti nemaš srce i da
tu nema šta da se sluša, eeej pa nemoj tako,
gde će ti duša? U ovo doba ni kazaljke ne mogu
jedna bez druge, list padne kad ostane sam na grani…
Ko će u ovo doba od samoće da se brani…
Šta li je sledeće? Ne znam, ali ja već moram da
krenem… U ovo doba i kazaljke odlaze jedna od druge,
a list… E, ja postajem list… Prepušten vetru zelen i čist…
Ali prepušten vetru, kad dodju dani, da me sa odbačenima
od samoće brani…

Autor: Nikola Milosavljević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *