Gledati suncokret u vazi

Kula

Postoje stepeni
U svemu
Počinješ da primećuješ
Razvoj
I tada vidiš
I stepene
Uvek su tu
Ali ne vidiš ih
Dok ne sagledaš
izdaleka
Iz drugog ugla
Onda ih poredjaš
Po redu
Onda ih dovedeš
Na mesto
Onda znaš
Kako se radi
Kako se razvija
Kako funkcioniše
Ali svaki put
Kada primetiš nešto novo
Moraš ponovo da čekaš
I ponovo da redjaš

Biće

Da budem sve šta želiš.
Da želiš.
Sve šta bivam.
Da bivam sve šta mrziš.
Da mrziš sve šta jesam.
Da tamo sam gde si.
Da tu si gde ja sam.
Da stvaraš se iz mene.
Da sagorim uz tebe.
Da nestanem za tobom.
Da radjaš se za mnom.
Da ono sam što bio jesi.
Da ono si što već ja sam.

Foto: Tatjana Dimović

Poenta eksterne lepote je da ispari i prodje. Zato je toliko fascinantno gledati u suncokret u vazi. Jer znaš da nekoliko jutra kasnije, neće biti tu. To je jednostavna psihologija želje za nečim što ne možeš da imaš. Sa druge strane, ako isti suncokret ostaviš da raste tamo gde mu je mesto, bićeš svedok dugog  i lepšeg procesa. Volim da slikam prirodu i njene fenomene pre svega zato što su uvek strpljivi i mogu da čekaju danima za jednu dobru fotografiju. Sve  dok ih ostaviš da budu to što jesu i odakle jesu.

Autorka: Tatjana Dimović

Fotografije: Tatjana Dimović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *