Чекајући бродове који можда никада неће доћи

Нестаде га

… за Радомира …

И нестаде га
у титрају сунчеве нити
у дрхтају клонулих трава.
У обрисима
лака корака
скривајући се невешто.

Одмота се невидљиво клупко
пожутела фотографија
човека кога не беше
ни ова кућа
ни авлија
проклете њиве
презрело воће
испуцала земља.

Лака корака
невешто
свега жељан
оронули ратник
ратујући туђе битке…
Победник и једина жртва
сопственог рата.

Црна једра

Он стоји загледан у океан
чекајући бродове који можда никада неће доћи.
Прикован је за парче обале
силник и крвник.
Само он зна
како је лако бити звер,
а како тешко бити човек.
Издајник и бедник.
Тражећи траг на хоризонту.
Рат још није готов
његов рат
из којег неће изаћи жив.
Отпадник и одметник.
Једини начин
његов начин.
Слободи
крви
треба.
Крви
Крви

Ауторка: Цеца Станковић Авакумовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *