Nervi vremena

REMBOOV POZIV NA POBUNU PESNIKA

VII

Dignite glave vi žudnje zastakljene
Upadom Sunca u sve pobune,
Trajanja, bacite svoje gradove
Po glavama sivila,
Senke izvucite iz svog tela
Pobune pesnika,
Tama nek rastopi
Obletanja mog glasa oko
Šipke stvarnosti
Koju uze ukletost da njom
Premlati prekobrojne konformiste tla,
Koje gazimo kao
Pesma koju čita
Amblem svih pobuna
Zalepljen na hrabrosti
I Sunca i Tame da iz šupljina svesti ove planete,
Izvuku baš nas.

MI I SAVREMENOST

11.1.2019.
Alenu Ginzbergu

Vreme hoda bulevarom straha,
Iz kontejnera Vremena,
Izvlači naša lica,
Koja nije još dotukao
Poslednji stadijum obračuna,
Svih potrošenih slika,
Svih potrošenih čežnji,
Koje u fišeku avangardnosti
Čuva zanosna lepotica Poezije.

Naša prolaznost okuplja
Naša imena na ulici
Koja se uliva u nesvesticu svih prekršaja,
Pobune našeg vremena gvire iz
Izloga straha,
Dok tonu u zajedničku pesmu Pobune,
Koju iznova iščitava smrt
Tražeći u njoj štamparske greške erotike,
Što igraju na rubu
Isprepletenih ruku jednog
Odmetnutog nadrealizma prebrisanog
Krpom naših previše savremenih očiju.

Pored spomenika Poezije,
Trajanje zamišlja da je
Partija karata sa sopstvenom preljubom,
Ravna jednačini straha
Koju neguje Zemlja
Cepajući loše napisane
Pokušaje vremena da
Preuzme naše siluete
Od dugačkih monologa
Pornografije svih naših čežnji.

ANTIPOPULISTIČKA PESMA XXI VEKA

1
Ispod kičmene moždine sveta
stojimo kao pobuna činjenica.

Oko kičmene moždine sveta
gradimo mišiće i telo pobune.

Raskoraci civilizacije nas vuku
po prašini metafizike
po tlu naših bičevanja.

U naše reflektorske oči umetnosti
pilji zadnja misao sveta.

U našu malobrojnost pilji jedna instalacija
ofarbana u takozvanu savremenost.

Po razdrljenosti našeg Sunca
skaču Lorka i Dali i Bunjuel.

Bič naše neuhvatljivosti
šiba po nebu i zemlji i
civilizaciji u nama.

Oko kičmene moždine sveta
stvaramo mišiće i telo i um novog čoveka.

KORIDA 1

Dan se mačuje sa
unutrašnjošću svoje koride.

Arena lepi kolaže
raznih matadora, naših strasti i
bikova naše sudbine.

Toreador uzdaha tone u
skice naše uzvitlane sudbine.

Bik tone u strast Sunca
za raznim maskama smrti.

U areni raznih hitanja dana,
bik statira kao pesnica Sunca.

U areni naših lica,
bik i matador nestaše u
našem oku smrti.

Sunce baci šaku svoje strasti
na scene naše unutrašnje koride.

KORIDA 2

Jedno oko koride vidi:
strast Sunca za
jednom našom pobunjenom slikom,
noć bika u oku dana naše koride.

Drugo oko koride vidi:
nebo ogrezlo u koridu
naše sudbine i naših ptica,
prepunjenu čašu naših strasti
prosutu po koridi jednog bika Sunca.

Autorka: Sanda Ristić Stojanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *