Немаш појма

1

Међу странцима

Између редова
недостајања,
неодговорених питања,
схватања и несхватања,
чучиш
у проредима,

неиспијеним
кафама,
дубоким уздасима
и заједничким песмама.
Трагам
у распецима,
на перонима,
на великим
и још чешће малим одморима,
да виђам те
на екранима,
међу странцима
и валовима.
Губим се између
прилика и привида,
садашњости и прошлости као
нота и мрља,
проживљенога.
Пронађи ме
у добрим
и не тако добрим данима,
у изговореним
и чешће прећутаним речима.
Само немој
да ме чекаш,
да ме имаш,
да те имам,
у паузама.

2

На који начин

И то што најбитније прећутимо,
на који начин је то различито од лажи?
И то што скривено у нама сакријемо још дубље,
на који начин је то различито од бежања?
И то што на питања одговарамо питањима,
на који начин је то различито од страха?
И то што ћутимо када бисмо најрадије вриштали,
на који начин је то различито од скривања?
И то што никада нисмо срели сличније нама,
на који начин је то различито од тражења?
И то што никада нисмо заједно обишли све државе,
на који начин је то различито од лутања?
И то што смо се имали са другима када смо желели једно друго,
на који начин је то различито од варања?
И то што ти и ја никада нећемо бити ми,
на који начин је то различито од бесмисла?
И то што смо најближе кад смо најудаљеније,
на који начин је то различито од неприпадања?
И то што се највише желимо кад се најмање имамо,
на који начин је то различито од љубави?
И то што никада нећемо заспати са руком у руци,
на који начин је то различито од умирања?
И то што се у овом и у сваком наредном тренутку немамо,
на који начин је то различито од смрти?

Angus Taylor

3

Бити (у) круг(у)

Када бих писала,
писала бих о сутонима,
о заборављеним сутонима.
Писала бих о обећањима,
обећањима којима се никада нисмо потпуно предавали.
Писала бих о заборављеном,
оном што смо рекли да ћемо заборавити;
а заправо никада нисмо.
Или бих писала о сећањима,
управо оним сећањима које изнова проживљавамо;
а никако да их опет доживимо.
Када бих умела да напишем макар једну песму,
написала бих песму о сутра;
о нама данас који смо заједно желели сутра.
Написала бих песму о заборављеном ми,
о ономе што смо ти и ја сада.
Написала бих песму о вечном падом,
паду у којем смо као прах ишчезли.
Или бих просто написала песму о крају,
о крају као о кругу у којем смо неповратно заробљени.

Ауторка: Јелена Анђелковић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *